STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

ni{ta se nije dalo u~initi. Sada je taj bazen slu`io isklju~ivo `abama
i komarcima. Voda u bazenu je stajala, a kada bi se presu{io,
svaka ki{a bi ga ponovo napunila.
Viroviti~ani, koji su i bili praznoverni, tvrdili su da je to kletva
Jevreja i jo{ su se na njih ljutili.
Ja sam se latio knjige. @eleo sam zavr{iti maturski ispit i ve}
iste godine upisati se na Tehni~ki fakultet Zagreba~kog
sveu~ili{ta. To je bio moj san od ranog detinjstva. Ulo`io sam
najve}e napore, i zaista, u oktobru te 1945. godine bio sam ve}
student. Nije bilo tako jednostavno vratiti se u {kolsku klupu,
nakon svih tih patnji, razo~ara nja, straha, fizi~kog napora i
bolesti.
Moji roditelji su se, nakon kratkog vremena, vratili u Zagreb
da bi ipak poku{ali da do|u do stana. Na kraju su na{li dve sobe
kod `ene jednog biv{eg domobranskog oficira, kojega su vlasti
sada uhapsile i ona se bojala da }e joj oduzeti stan. To nije bilo
idealno re{enje, jer je mama kuvala u zajedni~koj kuhinji. I
kupatilo i WC bili su zajedni~ki.
Treba jo{ re}i da je taj domobranski oficir bio u jugoslovenskoj
voj sci kapetan, a usta{ki ga je re`im unapredio u ~in pukovnika.
Ne sasvim bez razloga; on je bio tajni ~lan usta{kog pokreta. Kod
ulaska Nemaca u Zagreb, predao im je skladi{ta s oru`jem i municijom
spre~iv{i srpske oficire u poku{aju da ta skladi{ta dignu u
vazduh. Ta familija se prezivala Androvi} i imali su malu }erkicu.
Oni su bili prijatelji Zori}evih.
Kada su 1942. godine odveli na{u dragu familiju iz Virovitice u
logor, bio sam na preporuku Zori}ke, kod tog pukovnika An -
drovi}a i molio ga da se zauzme za njih: mlin je, izme|u ostalog
opskrbljivao vojsku. Molio sam da ih poku{a osloboditi kao ne -
ophodne za osiguranje opskrbe vojske...
Lepo me je primio, ali ni{ta nije hteo u~initi. Na kraju sam mu
ponudio novac, {to je samo po sebi bilo jako opasno. On je to
kate gori~no odbio, ali me je poslao jednom drugom oficiru,
poru~niku, jer }e ovaj za novac mo`da ne{to u~initi.
Toga sam na{ao kod ku}e potpuno pijanog, nisam se mogao s
njim sporazumeti. Do{ao sam drugi dan opet. Obe}ao mi je da }e
poku{ati. Tra`io je neki avans, koji sam mu, naravno, dao, ali ni{ta
258