STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

protiv imu}nih Jevreja i bilo je i slu~ajeva ubistva. Tom pogromu
su se priklju~ili i neki seljaci.
Tako je jedne no}i do{la hrpa tih plja~ka{a do ku}e mog dede.
Deda je bio u Budimpe{ti. Baka je uspela upregnuti kola i pobe}i
s decom u no}nim ko{uljama, bez i~ega.
Oplja~kali su im sve {to je bilo u ku}i i u prodavnici, ali nisu se
s time zadovoljili, ve} su zapalili i ku}u koja je izgorela do teme -
lja.
Moj deda je morao po~eti iz po~etka. Ku}u je ponovo sagradio
i uspostavio prodavnicu, a onda je sve prodao svom biv{em {egrtu
i pomo}niku koji se zvao Weiss. Njegov sin Marko jo{ i danas `ivi
u Virovitici, nakon {to je pre`iveo Au{vic (jedini iz ovog kraja).
Deda se sa svojima preselio u Viroviticu gde je kupio ve}i mlin
koji je s vremenom pove}ao i modernizovao.
Dakle, takvih ispada i divlja{tva protiv Jevreja nije bilo samo u
Poljskoj i Rusiji. Hrvati su to, tako|e, znali sprovesti u delo. Jo{
mnogo godina nakon tog doga|aja seljaci, kada su se hteli umiliti
mom dedi, rekli bi: “Ja onda nisam plja~kao!”
Ali, sve se to sada ponovilo. Kad je rat s Nema~kom zapo~eo,
deda i baka su se privremeno preselili kod svoje }erke, jer je njihova
ku}a bila u neposrednoj blizini `elezni~ke stanice, a oni su se
bojali bombardovanja. Nemci su ve} nakon dva dana zauzeli
Viroviticu. U tom prelaznom razdoblju dobri susedi su provalili u
njihovu ku}u i oplja~kali sve {to im je palo u ruke. Svaki je ne{to
odneo. Neko stolicu, drugi jastuk iz kreveta, ili lonac iz kuhinje.
Sre}om, pojavio se {ef `elezni~ke stanice koji je, dodu{e, bio
“veliki Hrvat”, ali se protivio plja~ki. Njega je jo{ ljutilo {to su
plja~ka{i ve}inom bili `elezni~ari. On je s revolverom u ruci proterao
plja~ka{e i ~ak neke prisilio da vrate ukradene predmete.
Ono {to }e sada uslediti – od dr`ave sprovedena plja~ka i ubis -
tvo jednog naroda – nije za uporediti sa ovim {to se ranije dogodilo.
Karakteristi~no je da su Hrvati uvek bili spremni da napadnu
Jevreje, ako Jevreje vlast nije {titila.
57