STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

11. poglavlje
Septembar - decembar 1941.
Sve se sada smirilo u Zagrebu. Nije se ~ulo o novim proganja -
njima. S druge strane, ~ule su se stra{ne vesti: omladina koja je
bila poslana na “radnu slu`bu”, sva je pobijena, a u Jasenovcu se
doga|aju jezive stvari – ubita~an rad, gladovanje i mu~enje.
Usta{e ubijaju iznemogle maljevima i bacaju ih u Savu. Nismo u
sve verovali, ali ako je samo deo bio istinit, to je bilo grozno.
Po~eli smo izlaziti iz ku}e. Jako oprezno, bez `ute zna~ke.
Ljudi su bili uhva}eni jer su nosili zna~ku; dakle, nama je izgledalo
da je rizik manji bez nje.
Na{u familiju u Virovitici nisu dirali. Radili su kao i pre u
mlinu kojim je upravljao poverenik. On i dalje nije lo{e postupao
s njima.
U to vreme su nas redovno pose}ivali prijatelji od mojih
roditelja, familija Kardo{. Zapravo, ostatak jedne velike i imu}ne
familije. Oni su imali dva sina. Stariji je bio glumac – po~etnik u
zagreba~kom Narodnom kazali{tu. Odveden je s omladinom.
Mla |i, mojih godina, bio je s njima. Kardo{eva bra}a, stariji i
mla|i, bili su ve} ranije odvedeni u logor i od njih nisu imali
nikakvih vesti.
Uz Kardo{eve, upoznali smo njihove susede, jednu hri{}ansku
porodicu pod imenom Zori}. Oni su bili primorci iz Novog
Vinodolskog (mesto se onda zvalo Novi Vinodol). Majka je bila
glava familije. Njen mu` se dr`ao po strani; stanovao je u sobi
slu`avke i retko se pokazivao. Imali su dve }erke. Starija je bila
razvedena, a mla|a gimnazijalka bila je nekoliko godina mla|a od
mene. Treba tu jo{ pribrojiti biv{eg mu`a od starije }erke, koji ih
je redovno pose}ivao i ostajao preko no}i.
85