STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

23. poglavlje
Poslali su nas pravo u vatru
Dakle, u Slunju, kuda smo par dana ranije stigli i dobro se
smestili, nije se moglo ostati jer je pretila neposredna opasnost.
Ujutro, 2. februara 1944. skupila se pred komandom grada grupa
Jevreja koji su se kao i mi na{li u tom mestu. @eleli smo saznati
kuda i kako da se evakui{emo? Neko je u na{e ime pregovarao s
komandantom mesta koji nije mogao da nam da pravi odgovor, ili
sa vet. Tek nakon nekoliko sati i{~ekivanja uputio nas je na jedan
prazan teretnjak, koji je odmah krenuo nakon {to smo se svi mi na
njega popeli. Re~eno nam je da }e nas taj auto dovesti na sigurno
mesto, ali nije rekao kuda.
Bio je lep zimski, sun~an dan. Mi smo u`ivali u vo`nji. Bili smo
sre}ni i zahvalni da se ne moramo sami brinuti za prevoz, ili i}i
pe{ke. Brzo se ispostavilo da put vodi natrag prema Oto~cu odakle
smo nedavno pobegli. Nije to bilo ne{to neobi~no, jer se situacija
stalno menjala; gde je ju~e bilo opasno, danas je bilo sigurno.
Kada smo prolazili vrhom Male Kapele, videli smo u {uma -
revoj ku}i, koja se nalazila usred {ume, mnogo na{ih poznanika
Jevreja. Ovi su nam mahali i ne{to dovikivali, ali mi nismo ni{ta
razumeli.
Na kraju teretnjak se zaustavio u Dabru, gde smo bili kada smo
be`ali iz Oto~ca. Stajao je tamo jedan oficir koji je ne{to vikao
na{em {oferu. Nekoliko ljudi je sko~ilo iz auta da bi proverili o
~emu je re~.
Ispostavilo se da je teretnjak bio poslat da evakui{e {tab
tenkovskog bataljona (i toga je bilo), po{to partizani napu{taju taj
kraj koji je ugro`en od Nemaca i usta{a. Ovi su u Oto~cu, i u
pokretu su prema Dabru. Zato taj komandant bataljona nije
179