STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

ila pora`ena od Nemaca. Nema~ka je bila sporazumna s ane -
ktira njem balti~kih zemalja Sovjetskom Savezu (1940). U ratu
izme |u Sovjetskog Saveza i Finske (u zimu 1939/40), Nemci su
podupirali Sovjete. Sovjetski Savez je opskrbljivao Nemce sirovinama
od velike va`nosti za vo|enje rata. Komunisti~ka partija u
Francuskoj (gde je uvek bila jaka), po naredbi iz Moskve pledirala
je protiv “imperijalisti~kog rata” protiv Nema~ke. Ta komunisti~ka
propaganda imala je razorno delovanje na moral francuskih
vojnika.
Sam Sovjetski Savez je nekoliko dana iza jugoslovenske kapitulacije
priznao da Jugoslavija, kao dr`ava, vi{e ne postoji i diplomatsko
predstavni{tvo je povu~eno iz Beograda. [ta bi, dakle,
moglo podstaknuti Komunisti~ku partiju, koja je primala nare -
|enja iz Moskve, da se po`uri s ustankom?
Odlu~an je za Komunisti~ku partiju u Jugoslaviji bio 22. jun
iste godine, kada je Nema~ka napala Sovjetski Savez. Sada je
zaista po~eo “ustanak” predvo|en Komunisti~kom partijom. Os -
no van je Glavni {tab narodnooslobodila~kih partizanskih odreda.
Tito je bio jednoglasno izabran i imenovan vrhovnim komandantom
(kasnije je i imenovan mar{alom).
^etiri godine }e Tito predvoditi tu herojsku, nejednaku, a ipak
tako uspe{nu borbu. Samo dominantna, otvrdla, ustrajna i iskusna
li~nost kao Tito mogla je to posti}i.
Iako je njegova borba bila usmerena k oslobo|enju naroda od
okupatora, njegov kona~ni cilj je bio uspostavljanje komunisti~ke
dr`ave na teritoriju Jugoslavije.
Harizmati~an i uspe{an, Tito je stekao poverenje Saveznika,
koji su mu pru`ili svu mogu}u pomo} i verovali njegovom obe -
}anju da }e posle rata, na slobodnim izborima, biti odlu~ena politi~ka
konstelacija Jugoslavije. Obe}anje nije odr`ao.
Li~ni kult Tita zapo~eo je ve} na po~etku i sprovo|en je u
punom opsegu, kao kod svih diktatora.
Tito se zaista uzdigao od jednostavnog radnika do uspe{nog
vojskovo|e, politi~ara, pa sve do vrha dr`ave. Mo`e se re}i “svojim
vlastitim rukama”.
159