STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

otprilike, jednog sata, nalazio sam se u okolini na{eg stana, tako
sam bar mislio. Za orijentaciju mi je slu`ila vojna kasarna u
Ljubljanskoj ulici. Kasarnu je ~uvao hrvatsko-bosanski domobran
s fesom. Naravno, on nije znao gde se nalazi ulica koju sam tra`io.
Lutao sam mra~nim ulicama poku{avaju}i odgonetnuti njihova
imena. Plo~e sa imenima ulica visoko su sme{tene na uglovima
ulica, pa je u mraku bilo te{ko odgonetati ih.
Na kraju sam uspeo da na|em ulicu. Sada je jo{ trebalo na}i
ku}u. To je bilo mnogo te`e, jer ako je na uglovima i prodiralo jo{
malo svetla, ulice su bile u potpunom mraku.
Me|utim, pro{lo je ve} mnogo vremena od onog sata koji je
bio zapisan na mojoj dozvoli. Samo je jo{ trebalo da se pojavi
redar i da vidi kako ja bez cilja lutam po mraku.
Kada sam na kraju mislio da sam na{ao ku}u, nisam bio u sta -
nju da pro~itam imena stanara. Jedno je zvono bilo odvojeno od
drugih, o~igledno od domara. Odlu~io sam da pozvonim, da se
izvinim i dam mu dobar bak{i{.
Kada je domar stigao i kada se ispostavilo da sam zvonio na
pogre{nom broju, potpuno je podivljao. Psovao me i kleo naj -
prostijim re~ima i nije se mogao smiriti. Ponudio sam mu napoj -
nicu, ali je on nije prihvatio. Ja sam ga preklinjao da mi poka`e
gde je ku}a koju tra`im. Ni{ta nije koristilo. Na kraju mi je ispred
nosa zalupio kapiju.
Naravno da nisam mogao nastaviti sa bu|enjem svih domara u
ulici.
U svojoj izgubljenosti, vratio sam se u jednu rasvetljenu ulicu.
Izgleda, u nadi da }e mi se tu mozak prosvetliti. Ovde sam nai{ao
na ~ista~e koji su polivali ulicu. Od njih sam dobio kutiju {ibica uz
pomo} kojih sam poku{ao da odgonetnem ku}ne brojeve i pro -
~itam imena stanara. Ne znam kako bi reagovala “civilna za{tita”,
koja je nadzirala zamra~enje, da je videla kako ja palim {ibicu za
{ibicom.
Na kraju sam na{ao na{u ku}u. Nalazila se ta~no preko puta od
onog besnog domara.
72