STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

“...~itav Balkan, osim Gr~ke, }e biti bolj{evi~ki. Ja nisam u stanju
da to spre ~im. Tako|e nisam u stanju da ne{to u~inim za siroma{nu
Poljsku.” 15
Sudbina svih isto~noevropskih zemalja je bila zape~a}ena ve}
na konferenciji na Jalti, odr`anoj izme|u 4. i 8. februara 1945.
godine izme|u Staljina, Roosevelta i Churchilla.
Te su zemlje bile priznate kao “interesna sfera” Sovjetskog
Save za.
Kada je rat zavr{io, jedna za drugom te zemlje su postale
komunisti~ke.
Jugoslavija nije trebala postati komunisti~ka, jer je ve} bila.
Sporazum Tito – [uba{i}
Posredovanjem Saveznika do{lo je do sporazuma izme|u Tita
i londonske vlade: tzv. sporazum Tito – [uba{i}. [uba{i} je u predratnoj
Jugoslaviji bio ban (guverner) Hrvatske. Sada je bio
predsednik londonske emigrantske vlade. Sporazum je postignut
sredinom 1944. godine. Po tom sporazumu je trebala biti uspos -
tavljena privremena vlada s Titom kao ministrom predsednikom i
[uba{i}em kao minis trom spoljnih poslova. Ostali ~lanovi vlade
su trebali biti oni iz londonske vlade i Titovi saradnici. Osim toga,
trebalo je uspostaviti privremeni parlament, ~iji ~lanovi su trebali
biti oni iz “Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|enja Ju go -
slavije” (AVNOJ), koji su bili izabrani, odnosno imenovani u
Jajcu 1943. godine. Imenovala ih je Komu nis ti~ka partija. Njima
se trebalo priklju~iti nekoliko ~lanova predratnog Jugoslovenskog
parlamenta.
Vlada je trebala pripremiti slobodne i demokratske izbore.
Budu} nost kraljevine trebala je biti odlu~ena plebiscitom.
Tito je uspeo li~no uveriti Churchilla o svojim iskrenim namerama,
prilikom njihovog susreta 1944. godine.
Dakle, teoretska mogu}nost da re`im ne bude potpuno komunisti~ki,
je postojala. Mi u to nismo verovali, jer smo komunisti~ke
metode ve} dobro poznavali.
238