STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

Izbjeglim Jevrejima na italijanskoj suverenoj teritoriji (Prva
zona i u samoj Italiji) tako|e je pomagala italijanska jevrejska
organizacija “Delassem” (Delegazione per assistenza agli emigranti).
Italijanska vlada je, osim toga, dobijala od jevrejske organizacije
“Joint” jedan dolar dnevno za svakog Jevreja, da bi im
pobolj{ali uslove opstanka.
Ipak, mnogi Jevreji su bili nepoverljivi. Na kraju, u Prvoj zoni
su se nalazile i hrvatske vlasti, a Druga zona je bila na suverenoj
hrvatskoj teritoriji i usta{e bi se mogle ovamo vratiti. @elja svakog
potencijalnog emigranta bila je da se prebaci u Italiju. Bila je i
neka neizvesnost, {to se ti~e budu}nosti Jevreja pod italijanskom
vla{}u. Fa{isti~ka Italija bila je glavni nema~ki saveznik. U Italiji
su ve} od 1938. godine postojali rasni zakoni.
Italija je jedna od malobrojnih evropskih zemalja u kojima nije
bilo antisemitizma. Na po~etku je u Mussolinijevoj vladi bilo
nekoliko jev rej skih ministara, a u vojsci visoki oficiri, ~ak genera -
li. Ali, pod nema~kim pritiskom ipak su 1938. uvedeni protivjevrejski
zakoni. Oni su, uglavnom, ograni~ili ekonomsku delatnost
Jevreja i isklju~ili ih iz javnog `ivota. Zakoni nisu svuda jednako
primenjeni. Mnogo toga dalo se zaobi}i mitom u korumpiranoj
italijanskoj upravi. @ivoti italijanskih Jevreja nisu bili
ugro`eni do kapitulacije Italije u septembru 1943. Nakon toga
Nemci su okupirali veliki deo Italije. Mussolini je tu opet
uspostavio novu fa{isti~ku vlast, ali je on sada bio potpuno zavisan
od Nemaca. Italijanska policija je sada hapsila Jevreje i predavala
ih Nemcima, koji su ih slali u logore smrti u Poljsku.
Samo nekih pet hiljada od preostalih Jevreja iskoristili su tu
jedinstvenu priliku. Ali, svi me|u njima nisu se spasili. Velika
isku{enja i stradanja jo{ su stajala pred njima. O do`ivljajima te
grupe jo{ }e biti re~i, kao i o onome {to se doga|alo iza kulisa: o
borbi izme|u onih koji su ih `eleli uni{titi i onih koji su ih po
svaku cenu `eleli spasiti. O tome smo saznali posle rata i kasnije,
kada su bili istra`ivani bezbrojni dokumenti i svedo~anstva iz toga
doba.
Mnogi nisu iskoristili taj “prozor za spasenje”; u stvari, jedini
koji je postojao. Nakon kratkog vremena taj prozor bio je
zatvoren zauvek. Jevrejin nije vi{e mogao dobiti “propusnicu” da
67