STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

28. poglavlje
Glina - nastavak
Sada je ve} pro{lo tri meseca od kako sam u Glini i jako se
dobro ose}am. Stanujem s roditeljima u maloj, ali ~istoj sobi.
Imamo dva kreveta i posteljinu koju nam gazdarica redovno
menja. Pored toga, ima i tople pokriva~e. Skoro kao kod ku}e.
Moja mama kuva u kuhi nji zajedno s gazdaricom. Gazdarica je
stara `ena i sama je. Svi ostali ~lanovi porodice su u Zagrebu. Oni
su svi usta{e ili usta{ki simpatizeri. Tu su ostavili veliku ku}u. Bila
je tu pre kafana, mesnica i prava fabrika za su{enje mesa i
proizvodnju kobasica. Pored toga, brojne sobe za porodicu i
name{tenike.
Partizani su zauzeli ve}i deo ku}e. U velikoj gostinskoj sobi na
prvom spratu je bilo porodili{te za drugarice partizanke. U velikoj
kuhinji je sme{tena partizanska, takozvana, “prolazna kuhinja”.
Ta je slu`ila one koji su bili na putu. To je i bio najni`i nivo. Svaki
dan samo pasulj. Kod partizana je bilo veliko pomanjkanje soli i
~esto je taj pasulj bio neslan. Isto i hleb. Bilo je jo{ dve kuhinje u
gradu: od komande mesta, koja je slu`ila vojne jedinice i ko -
mande, te gradska za ostale partizanske ustanove i odbore. U ovoj
poslednjoj sam ja redovno ru~ao, a ve~erao sam kod ku}e. I u
ovim kuhinjama je pasulj bila glavna hrana. Pored toga je obi~no
bio skuvan komad mesa. Kada je jo{ bilo soli, bila je to prava
sve~anost. Mi smo uspeli kupiti ne{to ode}e, pa smo se mogli
presvla~iti. U Glini smo se kona~no re{ili u{iju, koje su nas od vremena
do vremena pratile.
Sa svojom okolinom sam se dosta dobro sa`iveo iako nije bilo
bez neugodnosti. Moj {ef [e{erin je bio ~udan ~ovek. Kada bi se
napio, a to se vrlo ~esto doga|alo, znao je biti jako neugodan.
212