STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

Nemci. To je deo nema~ke pokrajine Schleswig-Holstein. Nemci
su uvek zah tevali da im Danska to podru~je ustupi. Sada kada su
Dansku okupirali, Nemci su taj kraj priklju~ili Reichu. Na{ Danac
je bio Nemac iz tog kraja i kao takav mobilisan sa svim drugima.
Ostalo je otvoreno pitanje, za{to je pobegao? Kada je jedanput
bio pijan, a to se ~esto doga|alo, ispri~ao mi je kako je u Zagrebu,
gde je bila stacionirana radionica u kojoj je radio, razvio veliku
trgovinu s gumama za automobile i drugim priborom iz nema~kih
vojnih zaliha. Pobegao je k partizanima kada su mu u{li u trag.
On je sada nosio partizansku uniformu. Na rukavu mu je bila
pri{i vena danska zastava i na njoj je jo{ bilo napisano: DANSKA.
To je bilo jako va`no za njegovu li~nu sigurnost. Niko, dodu{e,
nije znao {to je to “Danska”, ali je svaki razumeo da je on “jedan
od na{ih”. Ina~e bi ga ve} neka stra`a ili patrola ubila kao {pijuna,
jer je, pored toga, i izgledao kao pravi Nemac, a hrvatski je
znao samo nekoliko re~i.
Nisam naveo jo{ jednog ~lana na{e ekipe: Ivicu. Taj je bio partizanski
borac “od po~etka”, tj. od 1941. Bio je vi{e puta ranjen.
On je bio iz toga kraja i vlasti su ga dodelile nama “da bi se
odmorio”. To je bilo i razumljivo. On je o`enio jednu devojku iz
jevrejskog zbega i rodilo im se dete. Po zvanju bio je automehani~ar.
Ni{ta nije radio. Retko je dolazio i onda bi nas zabav -
ljao svojim pripovetkama o raz nim borbama u kojima je u~estvovao.
Pri~ao je kako je u~estvovao u napadu na voz u Slavoniji.
Ispostavilo se da je to bio onaj voz kojim su putovali poverenik
na{eg mlina i nadmlinar s novcem {to im je moj tata dao da bi
“otkupili” i oslobodili iz logora ~lanove na{e porodice. Njihovu
tvrdnju da su im partizani oduzeli taj novac, on je kategori~no
odbio. Partizani su zaustavili taj voz da bi uhvatili nekoliko va`nih
usta{kih funkcionera za koje su znali da se nalaze u tom vozu.
Nisu s drugim putnicima stupili u nikakav kontakt, a kamoli da bi
im pretresli d`epove. Cela “akcija” je potrajala nekoliko minuta.
Posle rata mi je Ivica poslu`io kao svedok protiv poverenika
mlina, koji je tvrdio da su mu partizani oduzeli novac koji mu je
dao moj tata.
203