STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

ljen od Zagreba, putovao Drugom zonom. Iz Plasa je trebalo
autobusom nastaviti put.
Hrvatska kontrola propusnica bila je uvek izme|u Zagreba i
Kar lovca. Kontrolu su sprovodile usta{e. Mi smo odlu~ili da sva -
kako putujemo s tim prvim vozom iako je postojala opasnost da
partizani napadnu, ili miniraju voz. Mi nismo imali {ta izgubiti.
Brzo smo se spremili. Obavestili smo susede koji su trebali,
odmah posle na{eg odlaska, preuzeti dedu. Koferi su ve} sedmicama
bili spakovani. Na{a biv{a ku}na pomo}nica (koja nas je
godinu ranije opskrbljivala kada se nismo usudili iza}i na ulicu),
do{la je zajedno sa njenim mu`em koji je, kako sam ve} ranije
rekao, bio nosa~ na `elezni~koj stanici. Oni su do{li vrlo rano
ujutru i odneli neprimetno na{e kofere, kupili za nas vozne karte
i ~ekali nas na `elezni~koj stanici.
Posle smo mi iza{li iz ku}e praznih ruku, kao da idemo u {etnju
ili nekome u posetu. Tramvajem smo stigli na `elezni~ku stanicu
i tu smo se sastali i oprostili od na{ih vernih pomaga~a i odmah
smo zauzeli mesta u vozu. U vozu, koji je bio prepun, vladala je
velika nervoza. Kod putnika, kao i kod pratilaca. Na krovu voza
bili su montirani mitraljezi. Sve je vrvelo od usta{a, do zuba na -
oru`anih. I oni su bili jako uzbu|eni.
Ta atmosfera i{la nam je u prilog. Usta{a, koji je do{ao da kontroli{e
propusnice, bio je jako zbunjen. On je, dodu{e, uzeo u ruke
jednu po jednu svaku propusnicu, ali ih je jedva pogledao. Moj
tata je hteo da poka`e, “da nema {ta da se boji”, pa je zato, dok je
usta{a pregledavao na{e propusnice, zapo~eo razgovor s putnikom
koji je sedeo nasuprot.
Ideja mo`da nije bila tako lo{a, da mu glas nije drhtao, {to je
samo moglo pobuditi sumnju kod usta{e. Uop{te, moram re}i da
je moj otac bio slab u kriti~nim momentima, kako }e se jo{
pokazati.
Ali, kako rekoh, usta{a je izgleda mislio samo {ta }e biti ako
partizani iznenada, iz zasede, napadnu voz i zato je malo mario za
potpis na na{im propusnicama.
Dakle, sve je dobro pro{lo. Mi smo se samo }utke pogledali i
bili smo uvereni da smo spa{eni. Brzo }e se pokazati da to nije ba{
tako i da nas ~ekaju jo{ mnoga te{ka isku{enja.
106