STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

pita nja i razume sve odgovore. Osim toga, u Hrvatskoj su
uglavnom Jevreji govorili perfektno nema~ki. Dakle, ta ~injenica
je mogla pobuditi sumnju italijanskog oficira da smo i mi Jevreji.
Sve je dobro pro{lo, samo je ovaj objasnio mom ocu da ne
mo`emo nastaviti put do Novoga (oko osam kilometra udaljenog
od Crikvenice), za vreme celog trajanja “blokade”. Kada se ona
zavr{i, neka moj otac opet do|e k nemu i dobi}emo dozvolu da
nastavimo put.
Me|utim, pojavila se moja sestri~ina Valika i njen mu` Egon.
Oni su nas pozvali da preno}imo kod njih. @iveli su u jednoj sobi.
Imalo se {to pri~ati celu no}. Uglavnom smo razgovarali o nesre}i
koja nas je pogodila. Valika je izgubila svoje roditelje, isto tako i
Egon. Osim toga, na{eg dedu, baku i strica. Onda se jo{ nije znalo
za Au{vic i gajili smo neku nadu da }e neko od mla|ih ipak
pre`iveti.
Drugo jutro su nam na{li sobu u hotelu. Tu smo morali prvo
ispuniti redarstvene prijave, kako je to zakon zahtevao za svakog
prido{log. Formulari su bili od hrvatskog redarstva, ali su se
morali ispuniti u dve kopije, jer je jedna bila prosle|ena
Italijanima.
Dok smo jo{ sedeli kod doru~ka, pojavio se jedan karabinjerski
podoficir na motociklu. Tra`io je nas. Seo je kraj na{ega stola,
u ruci je imao na{e prijave. Okrenuo ih je i po~eo da pita i pi{e po
redu: “Croati? Catolici? Arijati ili ne{to sli~noga?” Bilo nam je
jasno da pita da li smo Hrvati, katolici i arijevci? Na sve smo
odgovorili: “Si!” Iza toga je svako morao potpisati. Tati je drhtala
ruka. Ja sam znao par italijanskih re~i, pa sam rekao: “Molto
malato” (jako bolestan), da bih popravio utisak. Karabinjer je
samo sa`aljivo klimnuo glavom. Onda se udaljio.
Za vreme celog na{eg boravka u Crikvenici, koji je potrajao
pet sedmica, kako se produ`ila ta “blokada”, niko nas vi{e nije
uznemiravao.
Interesantno je da se taj karabinjer pravio da ne razume nijednu
hrvatsku re~. Par dana kasnije smo ga ~uli kako se zabavlja s
jednom devojkom na dobrom hrvatskom. Karabinjeri su bili vrlo
lukavi i opasni.
112