STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

toriju. Bile su koji put prave drame: ho}e li sti}i k nama, ili }e
pasti na neprijateljsku teritoriju?
Njihove posade su se sastojale od desetak ljudi. Partizani su se
brinuli za njih, dok se ne bi ukazala prilika da se vrate u Italiju sa
onog uzleti{ta kraj Topuskog.
Bilo je i drugih “gostiju”. Stigla je grupa od nekih tridesetak
Francuza. To su bili ratni zarobljenici jo{ od 1940. godine, kada je
kapitulirala francuska vojska. Oni su uspeli pobe}i iz jednog ne -
ma~kog logora i probiti se do nas. Bili su veliki siromasi, slabo
hra nje ni i iscrpljeni.
Sprijateljio sam se s jednim studentom. Izvan moje radionice
u~vrstio sam zvu~nik i dao im mogu}nost da slu{aju vesti na francuskom
jeziku. Prvi put nakon pet godina. Naravno da ih nisam
smeo pustiti unutra. I to sa zvu~nikom je bilo previ{e za [e{erina.
Jedino su Jevreji s njima znali razgovarati, davali su im i ne{to
hrane. Jedanput sam ih posetio u ru{evini u kojoj su bili sme{teni.
Ba{ se vodila `ivahna diskusija, o kome ako ne o Jevrejima. Re -
~eno je ne{to kao: “Na{a nesre}a su Jevreji!” (jako poznata parola
iz nacisti~kog leksikona).
Nije to bilo ba{ tako zami{ljeno. Oni su se bojali da }e Jevreje
evakuisati u Italiju pre njih. Ipak sam to video kao izraz antisemitizma.
Jako sam se naljutio. Sledile su sankcije: obavestio sam ih
da moje vlasti ne dopu{taju sakupljanje pred mojom radionicom
u svrhu slu{anja francuskih vesti. Sa studentom sam se jo{ sastajao,
ali druge nisam hteo videti.
Na kraju su svi preba~eni u Italiju, a Jevreji su ostali ovde.
Sprijateljiti se sa strancima, bila je opasna stvar, onda to jo{
nismo znali.
Jedna od osobina komunista je bilo nepoverenje prema svemu
i svakome. Oni su u svakome videli potencijalnog neprijatelja i u
onome {to radi, ili govori kao protivnarodnu i protivrevolucionarnu
delatnost.
Moram spomenuti jedan stra{no tragi~an slu~aj.
Na partizanskoj teritoriji se, tako|e, nalazila porodica Gut -
man. Ta porodica je ve} bila unesre}ena, jer je njihov stariji sin
odveden na “radnu slu`bu” i sa drugima ubijen od usta{a. Ostao
im je samo mla|i sin. Oba momka su bili pre rata moji prijatelji.
217