STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

treba spomenuti da su ba{ u to vreme tri jevrejska mladi}a po -
begla iz Virovitice (dva brata Wollner i Reich) i priklju~ili se partizanima.
To je svakako jo{ pogor{alo odnos usta{a prema
Jevrejima.
Ja sam posle operacije trebao ostati jo{ nekoliko dana u bolnici.
Taj hirurg, koji je bio i direktor bolnice, obe}ao je da }e me
dr`ati odvojeno od drugih pacijenata i za{titi me koliko god mo`e,
ali moja sigurnost nije zavisila samo od njega. Sporazumeli smo se
da }emo ~ekati nekoliko sati. Prepisao je ledene obloge. To je bilo
i jedino {to se u me|uvremenu moglo u~initi.
Kada se posle vratio, moje se stanje, za~udo, tako popravilo da
se po njegovom mi{ljenju operacija mogla odlo`iti ali je, naravno,
bila neizbe`na.
Napadi su se u idu}im godinama sporadi~no ponavljali, ali
nikada nije nastupilo takvo pogor{anje, da bi se operacija morala
smesta sprovesti. Sre}a me je i u tome pratila i tek tri godine posle
rata morao sam biti neodlo`no operisan.
Na{ dalji boravak u Virovitici nije imao nikakvog smisla. Po{to
nas u Zagrebu niko nije tra`io i proganjanje prestalo, odlu~ili smo
da se vratimo. Opro{taj je bio te`ak i dirljiv. Svi smo ose}ali da se
vi{e ne}emo videti. Moja baka je stra{no plakala. Ne}u taj rastanak
zabo raviti dok sam `iv.
Krenuli smo na put. Mi smo imali propusnice, ali nismo
obratili pa`nju da su izdate od usta{kog redarstva, a ne redovnog
(zbog toga {to smo Jevreji). Kada je u vozu do{ao usta{a da kontroli{e
propusnice, odmah je pitao za{to su one ispostavljene u
usta{kom redarstvu? Kako mi sami to jo{ nismo primetili, nismo
imali priprem ljen nikakav odgovor. Jednostavno, rekli smo da ne
znamo. Slede}e je pitanje bilo: “Jeste li vi Jevreji?” To, tako|e,
nismo hteli priznati, pa smo tvrdili da nismo. On je nastavio s
pitanjima, a mi smo davali dobre odgovore, pa nas je na kraju
ostavio na miru.
Bili smo u stra{nom raspolo`enju. Ose}aj da smo na{e drage
videli poslednji put, sve vi{e je ovladavao nama. I mi sami bili smo
u beznade`noj situaciji iz koje nismo videli nikakav izlaz.
U vozu se dogodilo ne{to komi~no, {to je prouzrokovalo da
smo zaboravili na{e tmurne misli, bar na kratko vreme. Na jednoj
91