STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

U stvari, ta “birokratija” je i{la “u prilog” italijanskim mla -
dencima, jer su mnogi od njih kod ku}e bili o`enjeni, i ~ak imali
decu.
Po onome {to je do sada re~eno, utisak je da je ta vojna okupacija
vi{e li~ila na neku operetu.
Ali, postojala je i druga strana iste nov~anice. Italijani nisu
imali milosti prema svojim protivnicima, ili onima koje su za takve
dr`ali. Oni koji su pomagali ili ~ak samo simpatizirali partizane,
bili su zatvarani, deportovani i brutalno mu~eni. Bilo je i strelja -
nja. Sela koja bi pomagala partizanima bila su spaljena, a sta -
novni{tvo proterano. Najgore su bile fa{isti~ke jedinice, “Crne
ko{ulje”. To je bila vojska u vojsci, kao Waffen SS u nema~kom
Wehrmacht-u.
Ipak, kada se radilo o `enama i deci, oni su kod Italijana budili
samilost i ve} u tome su se toliko razlikovali od Nemaca, za koje
pojam samilost nije postojao.
Na{ boravak u Crikvenici
Mi smo, o~ekuju}i svr{etak blokade, `iveli kao drugi emigranti.
Sastajali smo se na obali, ili u kafanama. Brbljali smo i diskutovali
o stanju na frontu i o onome {to nas jo{ ~eka.
Tako je na{ boravak, koji je trajao pet sedmica, protekao bez
uzbudljivih doga|aja.
Dva doga|aja je ipak vredno ispri~ati.
Prvi doga|aj – Jednog dana pao sam u more. Iz dosade na
obali sam pecao ribe. Riba, koja se uhvatila na mojoj udici nije
bila neka velika, pa da me je povukla u more, ve} sam se jednostavno
okliz nuo na mokroj stepenici na kojoj sam stajao. Moje
odelo je bilo potpuno mokro i, pored toga, zeleno obojeno od
morske trave. Kako nikoga nije bilo u blizini ko bi mi mogao
pomo}i, nije mi preostalo drugo nego da po|em ku}i du` obale,
gde me je videlo mno{tvo ljudi koji su sedeli u kafanama. Svi su
bili zapanjeni, a mnogi su se i smejali, ali ja sam stoi~ki produ`io
do na{eg hotela.
Drugi doga|aj – Dobio sam opet napad slepog crijeva. Trebalo
je pozvati lekara. Nije bilo preporu~ljivo pozvati mesnog lekara,
jer bi on tom prilikom ustanovio da sam Jevrejin. Italijanski vojni
115