STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

smo hteli da stignemo natrag u okolinu Slunja odakle smo
pobegli, jer se sada tamo situacija pobolj{ala.
Prepe{a~ili smo nekih 15 kilometra i stigli u selo Babin Potok.
To je tako|e bilo pravoslavno selo, ali Nemci tu nisu stigli, zato su
ku}e bile sa~uvane. Mi smo preno}ili u ku}i ~iji se gazda ra~unao
kao najbogatiji u selu. Porodica je sela za sto i obilno ve~erala, a
mi smo samo mogli gledati. Bili smo jako gladni, jer nismo taj dan
skoro ni{ta jeli. Na kraju je gazda pristao da nam proda ne{to
hrane. Ne se}am se od ~ega se to sastojalo.
I on je imao ne{to da ka`e za Jevreje. Neverovatan je bio taj
antisemitizam, ba{ sa strane pravoslavnog stanovni{tva, dakle srpskog.
Oni su bili progonjeni i mr`eni kao i mi. Ista sudbina i isti
neprijatelj. Pored toga, ne mo`e se govoriti o nekom ukorenje -
nom antisemitizmu jer sam uveren da tim zaba~enim krajem nije
pro{ao nijedan Jevrejin, a kamoli tamo `iveo.
Drugi dan smo uspeli da se popnemo na partizanski teretnjak,
koji je vozio u pravcu u kojem smo `eleli da krenemo. Na{e se
raspolo`enje ne{to popravilo iako jo{ taj dan nismo ni{ta jeli. Put
je vodio nizbrdicom s o{trim serpentinama. Onda jo{ nismo znali
da }emo taj put morati uzbrdicom i pe{ice jo{ isti dan prevaliti, u
suprotnom pravcu. Stigli smo u Plitvi~ki Leskovac, nedaleko od
~uvenih Plitvi~kih jezera. Za na{ teretnjak je to bila zadnja stanica.
Tu nije bilo ni{ta osim jedne pilane, koja je radila za partizane.
Selo je bilo spaljeno i nije bilo obnovljeno. Naravno da nije bilo
gde kupiti hranu. Dalje se pe{ice, tako|e, nije moglo, jer su sva
sela uz put bila spaljena i napu{tena. Prvo naselje je bila Rako -
vica, oko trideset kilometra daleko. Dakle preostalo nam je da se
vratimo u Babin Potok, uda ljen nekih sedam kilometra, ali narav -
no pe{ice. Bili smo gladni i iscrpljeni. Putem smo sreli dve selja -
kinje koje smo uspeli nagovoriti da nam prodaju tri obroka hleba
i ne{to ov~ijeg sira za visoku cenu. Niko nije hteo novac, hteli su
robu: ode}u ili obu}u, a to ni sami nismo imali.
Na kraju smo stigli natrag u Babin Potok, k istim ljudima kod
kojih smo preno}ili. Scenario od ju~er se ponovio. Legli smo spavati
gladni kao nikada pre. Jutro nam je donelo novo iznena|enje:
preko no}i je napadao visoki sneg, vi{i od prozora. Naravno, iz
ku}e se nije moglo iza}i. Bili smo `ivi zakopani. Sada je gazda mis-
185