STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

za vo|enje mlina i da su prili~no sigurni. Nekoliko meseci kasnije,
dobili su neki novi spisak koji to potvr|uje – opet samo njih
trojica. Polo`aj druge polovine familije bio je mnogo kriti~niji, jer
je bilo jasno da je to sa kolajnom bio vi{e slu~aj nego pravilo.
Mi u Zagrebu, tako|e, nismo bili za{ti}eni. Moj tata, kako je
ve} re~eno, nije imao nikakav “papir”, niti kolajnu za hrabrost.
On je skoro za vreme trajanja celog Prvog svetskog rata slu`io kod
Dunavskog parobrodarstva u Be~u.
U Zagrebu smo jednog dana, na na{e najve}e zaprepa{tenje,
~uli da opet hvataju Jevreje. Ovoga puta po drugoj metodi.
Detektivi su bili ra{trkani po celom gradu i hapsili su svakog
mu{karca kog bi na{li na ulici sa jevrejskim znakom. Otprilike,
kao {to {interi hvataju lutaju}e pse. Jedina razlika je da oni hvataju
pse koji nemaju zna~ku, a Jevreje su hvatali jer su nosili zna~ku.
(Da su, na kraju, bili ljud ska bi}a skoro smo zaboravili.)
Detektiv bi odveo takvog nesre}nika k njegovoj ku}i, da bi ovaj
poneo sa sobom najnu`nije stvari koje }e trebati u logoru. Posle
ga je odvodio u sabirali{te. Ne se}am se da li je to opet bio Zbor,
ili koje drugo mesto. Detektivi su bili od redovnog redarstva i vrlo
su nerado izvr{avali taj zadatak. Bilo je i takvih koji su, onima koje
su uhapsili, nudili da pobegnu. Ne znam da li je bilo takvih koji su
tu ponudu iskoristili. U stvari, nije ni bilo mogu}e negde se sakriti,
ili pobe}i.
Takav slu~aj bio je i sa ocem mog prijatelja Fedora. Bio je
uhva}en na ulici, doveden ku}i i detektiv mu je rekao da spremi
svoje stvari, a on }e posle podne do}i po njega. O~igledno mu je
hteo pru`iti priliku da pobegne. Njegova `ena i sin preklinjali su
ga da se sakrije kod prijatelja, ali on to nije hteo. To je bio ~ovek
sa dubokim, {tavi{e, fanati~nim, ose}ajem za pravdu i jednakost.
Njega je mu~ila savest {to su njega i njegovu familiju dva meseca
ranije pustili, dok su drugi morali u logore. Sada, kada je opet
do{ao red na njega, ~ak je ose}ao neko olak{anje. Njegova `ena je
bila o~ajna i gorko pla~u}i sve to nam je ispri~ala.
Kada smo ~uli {ta se u gradu doga|a, mi vi{e od mesec dana
nismo iza{li iz ku}e. Trebalo je do}i do `ivotnih namirnica, koje je
i tako ve} bilo te{ko nabaviti. Pre rata je na{a ku}na pomo}nica
jo{ dolazila da nam poma`e, nekoliko puta u mesecu. Ona i njen
74