STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

Na kraju, na moje razo~arenje, ustanovio sam da je hleb nestao.
To me je jako ra`alostilo, a pored toga je to bio lo{ znak, {to
se ti~e moje vojne budu}nosti.
Moji prvi dani u vojsci su vi{e nalikovali slu`bi jednog civilnog
slu`benika. Kada nisam bio na du`nosti oti{ao bih ku}i. Znao sam
kada je predvi|ena moja idu}a stra`a i onda sam se vra}ao na
slu`bu. Tako su radili i moji drugovi. Nosio sam svoje civilno
odelo, samo je kapa bila partizanska.
Sve to se uskoro promenilo.
Atmosfera u gradu je bila “mirnodopska” i ~ak romanti~na.
Svuda parovi. Mlade devojke su sada zamenile Italijane za partizanske
mladi}e. Partizani su se kupali svuda uz obalu. Naravno,
goli, jer kupa}i kostim nije bio uklju~en u njihovu opremu. Svaki
koji je znao da dr`i volan, uzeo bi koji italijanski vojni auto da
njime provoza svoju drugaricu. U mesnim novinama je bila ka -
rikatura: drug i drugarica putuju tenkom na pijacu da kupuju.
Prvi dani u partizanima. Septembar – oktobar 1943.
Moji prvi dani kao partizana su pro{li bez velikih doga|aja
(osim onoga s hlebom). Jednu no} sam s jo{ jednim drugom ~uvao
most na glavnom putu. Celu no} su prolazili italijanski vojnici, u
~oporima bez reda i bez vo|stva. Mi smo ih bez pitanja propu{tali,
takve smo naredbe dobili.
Tu i tamo se pojavio koji italijanski auto s oficirima. Njih smo
zaustavljali. Jedan od nas bi pri{ao autu, a drugi bi stajao u pozadini
s uperenom pu{kom. Italijani bi nam salutirali i bez da smo
to zahtevali, jedan od njih bi raportirao, naravno na italijanskom,
ime i ~in komandiraju}eg oficira, ime jedinice i molio slobodan
prolaz za Italiju.
Ja bih va`nim tonom viknuo: “Avanti!”
Moj kolega, ako je bio kod auta, nije se upu{tao u italijansku
frazeologiju, ve} bi jednostavno viknuo: “Vozi u materinu...!” Ovi
to sigurno nisu doslovce razumeli, ali su ispravno shvatali da im
dozvo ljavamo prolaz.
Bili smo jako ponosni. O~igledno, vojni~ki nismo izgledali: bili
smo u civilu, samo smo imali kapu s crvenom petokrakom zvezdom.
I nju nismo dobili, ve} ju je svako sam nekako nabavio.
144