STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

od sebe da zapuca. Posle je na naro~iti zahtev partizana do{lo
ne{to ruskih pu{komitraljeza (sli~nih dana{njim kala{njikovima).
Ovi su bili tako te{ki, da su ih tako|e mrzeli, ali se nisu `alili i
}ute}i su trpeli.
Ja sam dobio zvani~nu potvrdu da sam otpu{ten iz moje ~ete
“do opoziva”. To je bio ~udan dokumenat, jer nije bilo jasno ko
}e ga “opozvati” i kako, nakon {to sam se odvojio i udaljio od
moje ~ete?
Glavno je, da je nosio potpis komandanta ~ete i `ig: petokraku
zvezdu.
Kako bilo da bilo, “dokument” mi je slu`io dugo vremena.
Zaboravio sam na svoju pu{ku, ali to je sredila moja mama.
Ona ju je odnela u op{tinu i tamo su je bez daljnjeg primili. Mo`e
se re}i da me je moja mama razoru`ala. Idu}u godinu i po, koju
sam proveo u partizanima, nisam vi{e dobio pu{ku u ruke.
S na{im prijateljem smo se uputili do komande mesta, jer su
odatle polazili automobili u svim pravcima. Mi smo se popeli, na -
ravno, uz njegovu pomo} na teretnjak koji je vozio robu i vojnike
u neko mesto u unutra{njosti. Bilo je va`no, po mi{ljenju na{eg
prijatelja, napustiti obalu jo{ iste ve~eri.
Teretnjak je bio pretrpan. Po njegovom nalogu i uprkos pro -
testu svih prisutnih, smestio je mene, koji sam jo{ bio bolestan, s
mamom u kabinu. Tatu gore sa partizanima, a za njega samoga
ve} nije bilo mesta. On je za celo vreme prevoza stajao na stepenici
kraj kabine i dr`ao se za ogledalo auta.
Kada smo kona~no, kasno no}u, stigli u jedno malo selo,
nabavio nam je mesto za preno}i{te i hranu.
Drugi dan je trebalo produ`iti put. Jedini teretnjak bio je opet
pretrpan. Bili su tu i ranjeni partizani. Na{ prijatelj je nekoliko
lak{e ranje nih skinuo radi nas. Izbila je prava pobuna: “Civili da
putuju, a ranje ni partizani da ostanu” (to zaista nije bilo u redu!).
On nije popustio i tvrdio je da mora “ove civile” sprovesti u
Glavni {tab, i to hitno.
[ta je bio na{ cilj i gde je po`eljno da se zaustavimo? Do sada
nismo o tome govorili, ali sada je trebalo ne{to odlu~iti. Moji su
roditelji imali jednu ideju. Brat na{e biv{e ku}ne pomo}nice `iveo
je u Oto~cu, u Lici. To mesto se nalazilo u sredi{tu partizanske
165