STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

Niko u familiji nije radio; od ~ega su `iveli nije bilo jasno.
Govorilo se da je pre rata majka imala starog Jevreja koji ju je
izdr`avao, a }erka mladoga. To se nas nije ticalo. Za nas je bilo
va`no da je majka bila protiv usta{a i da je bila spremna da
pomogne Jevrejima. Starija }erka, tako|e. Njen biv{i mu` bio je
ve} ne{to drugo. On je bio ^eh, ali kada su do{li Nemci izdavao
se za sudetskog Nemca i posedovao je nema~ki paso{. Mi smo ga
se u po~etku bojali. Nikada s nama nije jednu re~ progovorio.
Zori}ka, kako smo zvali majku, nas je umirivala: “On je pre rata
bio komunista, ~lan partije, zato se on boji od mene, da ga ne
izdam.” Tako je me|u njima vladao pre}utni sporazum o obustavi
vatre. Pri~ala nam je da su oni imali }erkicu koja je umrla. Zvala
se Lesta: Lenjin-Staljin. Dakle, tako vatreni komunista je on bio.
I on je imao ulogu u daljem razvoju doga|aja.
Ali veliko otkri}e do}i }e posle rata. Naime, on je, o~igledno,
ostao komunista i radio je za Titove partizane, a nema~ko dr`av -
ljanstvo mu je slu`ilo kao pokri}e.
Mi smo kod njih pohranili razne stvari. Kada je izgledalo da se
stanje smirilo, po~elo se misliti kako da se te stvari spasu (umesto,
kako spasiti sebe). Moja mama je svaki dan zajedno s gorivom
donosila iz podruma ne{to od tih predmeta, koje je posle u
ko{arici – kao da ide na trg – odnosila kod Zori}ke.
Mi smo se ve} tako smirili da smo tata i ja i{li par puta u
bioskop. To je Jevrejima, naravno, bilo zabranjeno.
Pred kraj 1941. godine vodila se sudbonosna bitka za Moskvu,
koju su Nemci, prvi put u ovom ratu, izgubili. Jedan od razloga
njihovog neuspeha bila je njihova slaba ode}a i obu}a koja nije
odgovarala ruskoj zimi. Kao u ~itavoj, od Nemaca okupiranoj
Evropi, tako je i u Hrvatskoj sprovedena akcija velikog opsega –
“Zimska pomo}.” U okviru te akcije gra|ani su poklanjali tople
odevne predmete za nema~ku promrzlu vojsku.
I mi smo, tako|e, odneli na sabirali{te nekoliko vunenih predmeta.
Mislili smo da }e ljudi u ulici u kojoj smo `iveli, videv{i kako
nosimo te predmete, smatrati da smo i mi Hrvati.
Te{ko je danas razumeti te na{e podvige. Zar je bilo vredno
izlo`iti se `ivotnoj opasnosti da bi se spasilo par tanjira, ili da se
vidi jedan glupi film? Ali, takva je, izgleda, ljudska priroda.
86