Download - DNEC

Recommendations

Info

to izgleda kao da se 'kukuruzno i p{eni~no bra{no ~uvaju u istoj posudi, jer hleb je hleb'. Ako je potrebno projektovati prethodno napregnutu konstrukciju, treba pro~itati celu knjigu propisa, vi{e knjiga, i povaditi pasuse koji se odnose na taj slu~aj. Poèljno je i 'zavrnuti u{i stranama', za slede}i put. Medjutim, to je stvar organizacije teksta. Neko }e ve} sesti i napraviti saèti priru~nik za primenu prethodnog naprezanja. Sticajem okolnosti, doma}i propisi u oblasti betonskih konstrukcija nisu osavremenjivani bar poslednjih petnaest godina. Poslednja inovacija je vaè}i propis za armiranobetonske konstrukcije , 'BAB' iz 1987. godine. S obzirom da }e Evropska Unija u skoroj budu}nosti pre}i na nove, i zajedni~ke propise za sve zemlje ~lanice - 'Evrokod', u medjuvremenu se odustalo od izrade doma}ih propisa, i polako se vr{e pripreme za prihvatanje budu}ih Evropskih propisa, uz dozvoljena prilagodjavanja doma}im specifi~nostima. U situaciji kada su vaè}i doma}i propisi za prethodno napregnute konstrukcije van savremenih trendova (navedeni Nacrt Pravilnika, nikada usvojen, danas bi nam olak{ao 'tranziciju', kao {to je to zasluga 'BAB-a' u oblasti armiranobetonskih konstrukcija), a Evrokod je jo{ u pripremi i testiranju u praksi, problem je kako izloìti metodologiju obezbedjenja i dokaza pouzdanosti prethodno napregnutih kosntrukcija, a da to ne bude gubljenje vremena. Na po~etku izrade nekog projekta prethodno napregnute konstrukcije tipa zgrade (mostovi i druge specijalne konstrukcije su obi~no predmet posebnih razmatranja), potrebno je definisati bar dve bitne stvari: postupak prethodnog naprezanja i nivo prethodnog naprezanja - kriterijum kontrole prslina. Od svih postupaka prethodnog naprezanja (slika 1.10), za prikaz metodologije dokaza pouzdanosti, izabran je naj~e{}e kori{}eni postupak unutra{njeg prethodnog naprezanja sa spojem ~elika i betona. Od tzv. 'nivoa prethodnog naprezanja' - potpuno, ograni~eno, parcijalno (poglavlje 1.1), razmatra se slu~aj prethodno napregnutih konstrukcija kod kojih nije dozvoljena pojava prslina. Metodologija dokaza pouzdanosti izloèna je 'intuitivno', bez izri~itog vezivanja za odredjeni koncept ('dozvoljeni naponi' - 'grani~na stanja') ili za odredjene propise. Ipak, izlaganje obuhvata ve}inu onoga {to se zahteva vaè}im doma}im propisima, dopunjeno komentarima koji treba da ukaù na savremana shvatanja sadràna u Evrokodu. 4.2 POUZDANOST KONSTRUKCIJA Od svih u~esnika u nastanku jednoga objekta, 'Investitor o~ekuje' da ' konstrukcija mora da bude prora~unata i izgradjena tako da : - sa prihvatljivom verovatno}om ostane podobna za upotrebu za koju je namenjena, uzimaju}i u obzir njen predvidjeni vek i njeno ko{tanje, i - sa odgovaraju}im stepenom pouzdanosti izdrì sva dejstva i uticaje koji verovatno mogu da nastanu u toku izvodjenja i eksploatacije, i ima adekvatnu trajnost u odnosu na tro{kove odràvanja. Konstrukcija mora takodje da bude prora~unata tako da u slu~aju eksplozije, udara ili posledica ljudskih gre{aka ne bude o{te}ena do stepena koji bi bio u disproporciji sa oznovnim uzrokom o{te}enja. Navedeni zahtevi moraju da budu ispunjeni izborom pogodnih materijala, odgovaraju}im prora~unom, oblikovanjem i konstruisanjem detalja, kao i preciziranjem postupka kontrole proizvodnje, prora~una, izgradnje i upotrebe, relevantnim za odgovaraju}i objekat.' 4- 2
Malo je verovatno da }e neki investitor tako da se obrati preduzima~u, pre }e da interveni{e ako su plo~ice u kupatilu nakrivljene. Navedeni citat je iz Evrokoda, i predstavlja cilj koji su postavili, s jedne strane dru{tvena zajednica, a s druge strane gradjevinski esnaf. 4.2.1 Prora~unske situacije - 'merodavna stanja' U toku izvodjenja i eksploatacije, elementi i konstrukcija u celini prolaze kroz razli~ita stanja naprezanja i deformacija. Projektom je potrebno predvideti sva relevantna stanja, i obezbediti potrebnu pouzdanost konstrukcije u svim 'prora~unskim situacijama' u kojima ona moè da se nadje. Prema Evrokodu, prora~unske situacije se dele na: stalne, prolazne i incidentne. Na konstrukciju mogu da deluju: stalna, promenljiva i incidentna dejstva. Sli~nu podelu sadrì i doma}i BAB. Za prethodno napregnute konstrukcije karakteristi~na su dva stanja, koja proizilaze iz same tehnologije gradjenja kao i osnovnih osobina betona i ~elika, slika 4.1. a.) q p δ0 e u q k δ e δ u U toku prethodnog naprezanja, uno{enja deformacija i sila u konstrukciju, karakteristi~no je tzv. 'po~etno stanje konstrukcije', definisano maksimalnim silama max N k koje }e se uop{te javiti u kablovima, odnosno maksimalnim ekvivalentnim opotere}enjem max q k , slika 4.1.a. S obzirom da je u toj fazi prisutno minimalno spoljno optere}enje min q , obi~no je to samo sopstvena teìna q 0 , konstrukcija se obi~no izdiè, dobija nadvi{enje δ 0 - linija p , odnosno ta~ka A na slici 4.1.a odnosno 4.1.b. Ovo stanje moè vremenski da potraje, ali je u su{tini prolazna situacija, tako da su obi~no i kriterijumi pouzdanosti donekle relaksirani - dozvoljavaju se pove}ana naprezanja u betonu i ~eliku 'u fazi prethodnog naprezanja', eventualno se moè dozvoliti i pojava prolaznih prslina, koje }e se kasnije zatvoriti. Mada prolazna, ova situacija moè da bude merodavna za odredjivanje dimenzija konstrukcije ili koli~ine kablova. U toku vremena, na konstrukciju su naneta dodatna stalna optere}enja, a sila u kablovima opada (u slu~aju spolja{njeg prethodnog naprezanja moè i da raste) do svoje trajne vrednosti N kt ,. Kada se pojave i korisna, promenljiva optere}enja u punom iznosu, moè da se govori o tzv. 'trajnom stanje konstrukcije', definisanom minimalnim silama min N k u kablovima - minimalnim ekvivalentnim optere}enjem min q k . S obzirom da je u toj fazi prisutno maksimalno spoljno optere}enje u eksploataciji q e , konstrukcija 'tone' do ugiba δ e , - linija e , odnosno ta~ka B na slici 4.1.a odnosno 4.1.b. Ovo stanje sila i deformacija, 'u fazi 4- 3 q 0 b.) δ u δ e δ q e δ 0 q u Spoljno optere}enje Slika 4.1 Karakteristi~na stanja prethodno napregnute konstrukcija A B C q
Page 1 and 2:
Literatura 1. Leonhart F., Prednapr
Page 3 and 4:
1. UVOD Sadràj 1.1 OSNOVNA IDEJA I
Page 5 and 6:
4.6.2 Teorija grani~nih stanja 4.7
Page 7 and 8:
1. UVOD 1-2 V.Alendar - Prethodno n
Page 9 and 10:
1-4 V.Alendar - Prethodno napregnut
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
1-10 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Slika 1.21 Dva tipa fiksnih kotvi (
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
V.Alendar - Prethodno napregnuti be
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Slika 1.41 Spolja{nje prethodno nap
Page 29 and 30:
N k N k N k N k N k N k N k N k a)
Page 31 and 32:
kotve unosi koncentrisanu silu, bez
Page 33 and 34:
aksijalno optere}ena greda silom N
Page 35 and 36:
osloncem - tzv. 'dekompresija prese
Page 37 and 38:
2.2.4 Oblikovanje realnih trasa kab
Page 39 and 40:
Pri definisanju realnih trasa kablo
Page 41 and 42:
desnog kraja konstrukcije (videti i
Page 43 and 44:
no betonskih konstrukcija zgrada, i
Page 45 and 46:
Kod prethodnog naprezanja plo~a koj
Page 47 and 48:
M 4 = N k e = 2860 x 0,20 = 572,0 k
Page 49 and 50:
- Presek 1 - ekvivalentne koncentri
Page 51 and 52:
tgα1 = e/(L/2) = 85/1000 = 0,085
Page 53 and 54:
Presek 3 M P3 = 100 x 10 + 100 x 5
Page 55 and 56: - Skretno podeljeno optere}enje u p
Page 57 and 58: 2.3.6 Primer 6 Za ro{tilj betonskih
Page 59 and 60: 3. STVARNI EFEKTI PRETHODNOG NAPREZ
Page 61 and 62: 3- 3 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 69 and 70: N kA a) b) c) N k0A T k0A = N k0A s
Page 71 and 72: 3- 13 V.Alendar - Prethodno napregn
Page 75 and 76: 3.3.3 Ukupan trajni ugibi konstrukc
Page 87 and 88: 3.5 PRIMERI 3.5.1 Primer 1 3- 29 V.
Page 89 and 90: - Presek 1 x=30,0m Σθ 4-1 = 0,238
Page 91 and 92: Pad sile prethodnog naprezanja rezu
Page 95 and 96: (B) Sila prethodnog naprezanja nako
Page 97 and 98: 2592 (D.2) Procena, prema izrazu (3
Page 101 and 102: 3.5.6 Primer 6 3- 43 V.Alendar - Pr
Page 103 and 104: 3.5.7 Primer 7 3- 45 V.Alendar - Pr
Page 105: 4. DOKAZ POUZDANOSTI PRETHODNO NAPR
Page 109 and 110: f C σ bdop σbzdop βz a.) σ ∆
Page 111 and 112: Na osnovu poznate, sra~unate vredno
Page 113 and 114: prethodnog naprezanja, obi~no se us
Page 115 and 116: .) Dokaz napona u fazi eksploatacij
Page 117 and 118: vertikalnih uzengija, na primer, sl
Page 119 and 120: (kablovi i beton su spojeni) za izn
Page 121 and 122: flan{om, ima duplo ve}i kapacitet d
Page 123 and 124: 4.4.3 Lom stati~ki odredjenih konst
Page 125 and 126: Iz ~injenice da se vide kotve, logi
Page 127 and 128: a.) b.) q u1 q u2 θ pl M Ru1 M Ru1
Page 129 and 130: Prema izrazu (4.16), vrednost sekun
Page 131 and 132: 4.7.1 Prethodno naprezanje na stazi
Page 133 and 134: savijanja po visini preseka posledi
Page 135 and 136: - Poloàj rezultante prethodnog nap
Page 137 and 138: (E) Kontrola glavnih napona zatezan
Page 139 and 140: 4.8.3 Primer 3 Za popre~ni presek u
Page 141 and 142: Iteracije: U slu~aju da je neutraln
Page 143 and 144: 4.8.4 Primer 4 Za stanje napona u p
Page 145 and 146: 4.8.5 Primer 5 Za dispoziciju kraja
Page 149 and 150: Tip elementa Korisno opt. kN/m 2 d
Page 153 and 154: c k2z k2 T b k 1 k 1z M g D b0 k b1
Page 157 and 158:
5- 11 V.Alendar - Prethodno napregn
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
5.11 PRIMERI 5.11.1 Primer 1 5- 17
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
(C) Pregled stanja napona 5- 21 V.A
Page 169 and 170:
5.11.2 Primer 2 5- 23 V.Alendar - P
Page 171 and 172:
Uslov iskori{}enja napona zatezanja
Page 173 and 174:
Ekscentricitet kablova na ~elu nosa
Page 175 and 176:
- Koncept 'rezultuju}e sile pritisk
Page 177 and 178:
Srednja vrednost podeljenog ekvival
Page 179 and 180:
x Mg M∆g Mp Mq m kNm kNm kNm kNm
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
5.11.4 Primer 4 5- 37 V.Alendar - P
Page 185 and 186:
Page 187:
Napon (MPa) 0.80 0.60 0.40 0.20 -0.
show all

Download - DNEC

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?