Download - DNEC

αf C
a.)
zate~enu, po~etnu dilataciju zatezanja ε kt = σ kt / F k , ta~ka (1 ) na slici 4.10.b. Da bi se
presek doveo u stanje loma savijanjem, treba savladati i kontra momente usled sile u kablu,
na ekscentricitetu e bk .
Zamislimo da smo u laboratoriji napravili model segmenta nosa~a du`ine od recimo 1,0m,
prethodno napregnutog silom N kt prema slici 4.10. Osim uticaja prethodnog naprezanja, u
segmentu prakti~no nema drugih uticaja, efekat sopstvene te`ine segmenta je zanemarljiv.
Efekat samo kablova, bilo bi stanje napona odnosno dilatacija opisano linijom (2) na slici
4.10.b - pritisak na donjoj strani, i zatezanje na gornjoj ivici preseka. Pri naponu pritiska σ kd
4- 14
(4.12)
u betonu u nivou kabla, postignuta je dilatacija betona ε kd =σ kd / E b. Pretpostavimo da su
nakon toga montirani uredjaji koji }e na krajevima segmenta da unose momente savijanja.
Da bi se poni{tila dilatacija ε kd - rasteretio, i kona~no po~eo da zate`e beton u nivou kabla,
potrebno je da se aplicira moment savijanja koji }e da izazove izdu`enje betona i kabla
e bk
F k
σ
T b
0,7
M Ru
Dilatacija x 10 3
h
a k
d
a.) b.)
3,5
ε
4
∆ε ku
ε kt
3
ε kd
ε bu
2
ε ku
ε kt
1
x
βx
Slika 4.10 Stanje dilatacija u betonu i ~eliku pri dostizanju kapaciteta nosivosti preseka
σ kz
σ ky =0,9σ kz
σ v
b.)
σ
∆ε
RA400/500
5 10
Dilatacija x 10 3
Z k
U`e
Slika 4.9 Radni dijagrami betona, armature i ~elika za prethodno naprezanje
za prora~un kapaciteta nosivosti preseka
σ
kd
N
=
F
kt
b
( 1
e
+
k
kb
b2
)
c.)
ε
αf C
z
D b =Z k