Download - DNEC

Recommendations

Info

Slika 4.3 Dopu{teni naponi u prethodno napregnutom betonu prema PNB71 pri dejstvu zemljotresa stvarno zalazi u 'postelasti~nu oblast', koju teorija dopu{tenih napona ne poznaje, niti joj je potrebna, moè da bude bilo {ta. b.) Teorija grani~nog stanja loma Teorija grani~nih stanja, koja se danas koristi u armiranobetonskim konstrukcijama, pona{anje osnovnih materijala prati do dostizanja kapaciteta deformacija, a zaklju~ke o pouzdanosti izvodi na osnovu pona{anja preseka, a ne osnovnih materijala. Zakoni pona- {anja materijala, slika 4.2, integri{u se na nivou preseka elementa, tako da se veze tipa siladeformacija (moment-krivina, na primer) pojavljuju kao osnovne veli~ine koje opisuju pona{anje preseka, ~ija je jedna od karakteristika - grani~na nosivost preseka (tzv. 'moment loma' preseka). Dopu{tena vrednost uticaja u preseku (a ne napona) u eksploataciji, odredjuje se propisivanjem zahtevane vrednosti koeficijenta sigurnosti od loma, a tu su mogu}a bar dva pristupa. Jedna mogu}nost je, kako je to usvojeno u BAB87, da se za pona{anja materijala usvoje 'realni' dijagrami prema slici 4.2, a da se koeficijent sigurnosti uvede samo na nivou spoljnih optere}enja - metoda globalnog koeficijenta sigurnosti. Druga varijanta je, kako je to usvojeno u Evrokodu, da se uvedu posebni koeficijenti sigurnosti za osnovne materijale, a posebni za spoljna optere}enja - metoda parcijalnih koeficijenata sigurnosti. 4- 6
Na osnovu poznate, sra~unate vrednosti grani~ne nosivosti preseka, ni{ta ne moè da se zaklju~i o stanju napona u preseku pri realnim optere}enjima u eksploataciji, naravno. Rezultat dokaza nosivosti prema teoriji grani~nih stanja, moè da bude visok napon pritiska u betonu u eksploataciji (treba naglasiti da ove vrednosti napona nema smisla dodatno porediti sa dopu{tenim naponima prema slici 4.2, ali dobro je znati o kojim se veli~inama radi). Sigurnost od loma preseka je obezbedjena, ali visoki naponi u betonu provocira}e i pove}ana te~enja betona u toj zoni, pa i pojavu podu`nih prslina u betonu, upravno na trajektorije pritisaka. Nakon {to je pro{ao period odu{evljenja novom teorijom, dana{nji propisi za prethodno napregnute konstrukcije obi~no ograni~avaju maksimalnu vrednost napona pritiska u betonu pri eksploatacionim optere}enjima! Sve u svemu, ipak treba znati sra~unati napone u preseku. 4.3 DOKAZ (GRANI^NOG) STANJA NAPONA Usled dejstva spoljnih optere}enja u eksploataciji, u popre~nom preseku elementa moè da se ostvari sloèno naponsko-deformacijsko stanje, koje se, nakon integracije, na nivou preseka {tapastog elementa manifestuje silama u presecima - normalnoj sili, momentu savijanja, smi~u}oj sili i momentu torzije. Na slici 4.4 prikazana su dva karakteristi~na stanja napona usled savijanja prethodno napregnutih nosa~a: u po~etnom stanju, odmah nakon prethodnog naprezanja (indeks '0' ), i u trajnom (krajnjem) stanju, u fazi eksploatacije, nakon svih gubitaka sile prethodnog naprezanja, i pri punom eksploatacionom optere}enju (indeks 't ' ). σ 20 σ 1t σ 2t σ 10 q q k σ 2t σ 20 σ 2t Slika 4.4 Katakteristi~na stanja napona preseka prethodno napregnutih nosa~a Ekvivalentno optere}enje q k od prethodnog naprezanja suprotstavlja se dejstvu spoljnih optere}enja q . S obzirom da je sila prethodnoh naprezanja N k odredjena uzimaju}i u obzir dejstvo ne samo sopstvene teìne, ve} ukupnih spoljnih optere}enja, u fazi prethodnog naprezanja obi~no se formira naponsko - deformacisjko stanje suprotnog znaka od onoga koji izazivaju sama spoljna optere}enja, σ 10 , σ 20 na slici 4.4. Tamo gde spoljno optere}enje 'zateè', prethodno naprezanje unosi pritisak, i obrnuto, tako da je rezultuju}e stanje napona u èljenim granicama, σ 1t , σ 2t na slici 4.4. Pod dokazom 'grani~nih stanja napona' podrazumeva se kontrola svih naponskih stanja kroz koje konstrukcija prolazi od gradjenja do pune eksploatacije, pri ~emu su prethodna dva stanja obi~no merodavna za ocenu pouzdanosti sa stanovi{ta nosivosti. Kontrola napona vr{i se za eksploatacione vrednosti uticaja u presecima. Za prethodno napregnute konstrukcije karakteristi~no je da se sila prethodnog naprezanja menja u toku vremena, kao i da se ~esto menja i presek elementa, {to sve treba obuhvatiti dokazom napona. 4- 7 σ 10 σ 20 σ 1t TL σ 1t σ 10 2 1
Page 1 and 2:
Literatura 1. Leonhart F., Prednapr
Page 3 and 4:
1. UVOD Sadràj 1.1 OSNOVNA IDEJA I
Page 5 and 6:
4.6.2 Teorija grani~nih stanja 4.7
Page 7 and 8:
1. UVOD 1-2 V.Alendar - Prethodno n
Page 9 and 10:
1-4 V.Alendar - Prethodno napregnut
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
1-10 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Slika 1.21 Dva tipa fiksnih kotvi (
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
V.Alendar - Prethodno napregnuti be
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Slika 1.41 Spolja{nje prethodno nap
Page 29 and 30:
N k N k N k N k N k N k N k N k a)
Page 31 and 32:
kotve unosi koncentrisanu silu, bez
Page 33 and 34:
aksijalno optere}ena greda silom N
Page 35 and 36:
osloncem - tzv. 'dekompresija prese
Page 37 and 38:
2.2.4 Oblikovanje realnih trasa kab
Page 39 and 40:
Pri definisanju realnih trasa kablo
Page 41 and 42:
desnog kraja konstrukcije (videti i
Page 43 and 44:
no betonskih konstrukcija zgrada, i
Page 45 and 46:
Kod prethodnog naprezanja plo~a koj
Page 47 and 48:
M 4 = N k e = 2860 x 0,20 = 572,0 k
Page 49 and 50:
- Presek 1 - ekvivalentne koncentri
Page 51 and 52:
tgα1 = e/(L/2) = 85/1000 = 0,085
Page 53 and 54:
Presek 3 M P3 = 100 x 10 + 100 x 5
Page 55 and 56:
- Skretno podeljeno optere}enje u p
Page 57 and 58:
2.3.6 Primer 6 Za ro{tilj betonskih
Page 59 and 60: 3. STVARNI EFEKTI PRETHODNOG NAPREZ
Page 61 and 62: 3- 3 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 69 and 70: N kA a) b) c) N k0A T k0A = N k0A s
Page 71 and 72: 3- 13 V.Alendar - Prethodno napregn
Page 75 and 76: 3.3.3 Ukupan trajni ugibi konstrukc
Page 87 and 88: 3.5 PRIMERI 3.5.1 Primer 1 3- 29 V.
Page 89 and 90: - Presek 1 x=30,0m Σθ 4-1 = 0,238
Page 91 and 92: Pad sile prethodnog naprezanja rezu
Page 95 and 96: (B) Sila prethodnog naprezanja nako
Page 97 and 98: 2592 (D.2) Procena, prema izrazu (3
Page 101 and 102: 3.5.6 Primer 6 3- 43 V.Alendar - Pr
Page 103 and 104: 3.5.7 Primer 7 3- 45 V.Alendar - Pr
Page 105 and 106: 4. DOKAZ POUZDANOSTI PRETHODNO NAPR
Page 107 and 108: Malo je verovatno da }e neki invest
Page 109: f C σ bdop σbzdop βz a.) σ ∆
Page 113 and 114: prethodnog naprezanja, obi~no se us
Page 115 and 116: .) Dokaz napona u fazi eksploatacij
Page 117 and 118: vertikalnih uzengija, na primer, sl
Page 119 and 120: (kablovi i beton su spojeni) za izn
Page 121 and 122: flan{om, ima duplo ve}i kapacitet d
Page 123 and 124: 4.4.3 Lom stati~ki odredjenih konst
Page 125 and 126: Iz ~injenice da se vide kotve, logi
Page 127 and 128: a.) b.) q u1 q u2 θ pl M Ru1 M Ru1
Page 129 and 130: Prema izrazu (4.16), vrednost sekun
Page 131 and 132: 4.7.1 Prethodno naprezanje na stazi
Page 133 and 134: savijanja po visini preseka posledi
Page 135 and 136: - Poloàj rezultante prethodnog nap
Page 137 and 138: (E) Kontrola glavnih napona zatezan
Page 139 and 140: 4.8.3 Primer 3 Za popre~ni presek u
Page 141 and 142: Iteracije: U slu~aju da je neutraln
Page 143 and 144: 4.8.4 Primer 4 Za stanje napona u p
Page 145 and 146: 4.8.5 Primer 5 Za dispoziciju kraja
Page 149 and 150: Tip elementa Korisno opt. kN/m 2 d
Page 153 and 154: c k2z k2 T b k 1 k 1z M g D b0 k b1
Page 161 and 162:
5- 15 V.Alendar - Prethodno napregn
Page 163 and 164:
5.11 PRIMERI 5.11.1 Primer 1 5- 17
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
(C) Pregled stanja napona 5- 21 V.A
Page 169 and 170:
5.11.2 Primer 2 5- 23 V.Alendar - P
Page 171 and 172:
Uslov iskori{}enja napona zatezanja
Page 173 and 174:
Ekscentricitet kablova na ~elu nosa
Page 175 and 176:
- Koncept 'rezultuju}e sile pritisk
Page 177 and 178:
Srednja vrednost podeljenog ekvival
Page 179 and 180:
x Mg M∆g Mp Mq m kNm kNm kNm kNm
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
5.11.4 Primer 4 5- 37 V.Alendar - P
Page 185 and 186:
Page 187:
Napon (MPa) 0.80 0.60 0.40 0.20 -0.
show all

Download - DNEC

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?