Download - DNEC

Recommendations

Info

1-7 V.Alendar - Prethodno napregnuti beton Postupak prethodnog naprezanja obuhvata slede}e operacije: - zatezanje i ukotvljenje uàdi izmedju dva oporca na krajevima staze, slika 1.8a; - betoniranje elemenata oko prethodno zategnutih uàdi. S obzirom da uàd i staza mogu da budu velikih duìna, i preko 100m, obi~no se vr{i serijsko prethodno naprezanje vi{e elemenata u nizu, slika 1.8a; - presecanje uàdi nakon {to beton dovoljno o~vrsne. Uàd imaju tendenciju da se skrate, vrate na prvobitnu duìnu, i time izazivaju sile pritiska N k0 u betonskom elementu koji se opire skra}enju uàdi, slika 1.8b. Za ovaj postupak bitno je da postoji dobar spoj uàdi i betona da uàd nebi proklizala kroz beton, otuda i ~est naziv 'adheziono prethodno naprezanje'. S obzirom da je obi~no u pitanju serijska proizvodnja velikog broja elemenata, bilo bi neracionalno da se presecanje uàdi vr{i 28 dana nakon betoniranja, kada beton postiè svoje nominalne karakteristike, staza je u tom slu~aju neupotrebljiva skoro mesec dana. Zbog toga se obi~no vr{i zaparivanje betona, kako bi se ubrzalo njegovo o~vr{}avanje i {to pre oslobodila staza za izradu novih elemenata. Za ovaj na~in prethodnog naprezanja najlogi~nija je pravolinijska trasa uàdi kao i kontinualni spoj betona i uàdi celom duìnom elementa, sa konstantnim ekscentricitetom e u odnosu na teì{nu liniju elementa. Kod sistema prostih greda, bilo bi pak poèljno da je ekscentricitet sile prethodnog naprezanja najve}i u sredini raspona, gde su i najve}i momenti, i da se smanjuje ka osloncima, gde bi rezultantu prethodnog naprezanja trebalo uvesti u jezgro preseka, ukoliko èlimo da izbegnemo napone zatezanja u zoni oslonaca. U okviru ove tehnologije, promenljiv ekscentricitet se moè posti}i na dva na~ina: - elementi obi~no imaju ve}i broj uàdi, od kojih se jedan deo u zoni oslonaca na duìni l 0 moè izolovati od betona, pomo}u navu~enih plasti~nih cevi, na primer, slika 1.8c. S obzirom da je za uno{enje sile prethodnog naprezanja neophodan spoj uàdi i betona, neizolovana uàd po~e}e da unose silu N k10 na ~elu nosa~a, dok }e izolovana uàd po~eti da unose svoj deo sile N k20 tek u preseku pomerenom za duìnu l 0 , slika 1.8c. Izolovanjem najnièg reda uàdi u zoni oslonaca, pomera se rezultanta navi{e, ka jezgru preseka; - nakon {to se izvr{i uobi~ajeno zatezanje pravolinijske trase uàdi, vr{i se potezanje uàdi na dole za èljeni iznos ∆ posebnim uredjajima, trasa se prelama preko medjuoporaca i prilagodjava stati~ki povoljnijem obliku, slika 1.8d. N k Devijator g L V k f Kabl Slika 1.9 Koncept spolja{njeg prethodnog naprezanja Presa δ 0 N k Za sve do sada navedene tehnologije prethodnog naprezanja karakteresti~no je da se kablovi nalaze unutar preseka betona, tzv. 'unutra{nje prethodno naprezanje'. Iako se o~ekuje da su time kablovi za{ti}eni od korozije, praksa je pokazala da to ponekada i nije pouzdana za{tita, ukoliko su radovi izvedeni nekvalitetno, na primer. Sa druge strane, o~igledno je da je efekat prethodnog naprezanja ve}i ukoliko se postigne ve}i ekscentricitet kablova. Da bi kablovi bili dostupni kontroli, pa i eventualnoj zameni, kao i da bi se postigao ve}i ekscentricitet sile prethodnog naprezanja, danas se za odredjene tipove konstrukcija, posebno za mostove, sve vi{e primenjuje tzv. 'spolja{nje prethodno naprezanje', slika 1.9. Kablovi se delom vode kroz beton ali bez spoja, delom slobodno-'kroz vazduh', uz prelamanje trase kablova preko tzv. 'devijatora', slika 1.9. U fazi prethodnog naprezanja, kablovi deluju na kon
1-8 V.Alendar - Prethodno napregnuti beton strukciju ekvivalentnim optere}enjem: silama N k na mestu kotvi i skretnom silom V k na mestu devijatora. S obzirom da je strela trase f ve}a nego kada su kablovi unutar preseka betona, to je i efekat prethodnog naprezanja ve}i, sa manjom silom mogu se posti}i ve}i vertikalni potisci. Kada se kablovi nalaze unutar preseka betona, varijacije naprezanja usled promene spoljnih optere}enja su obi~no do 5% inicijalne sile u kablu. S obzirom da kablovi imaju relativno malu povr{inu i ekscentricitet, doprinos kablova krutosti elementa na savijanje obi~no se zanemaruje. U slu~aju spolja{njeg prethodnog naprezanja sa izraènijom strelom f , kablovi su deo konstrukcijskog sistema, kao neka vrsta donjeg pojasa u razmatranom primeru. êsto se ovakvi sistemi i nazivaju 'dvopojasni sistemi', za koje se stati~ki prora~un vr{i modeliranjem svih elemenata konstrukcije: greda, devijatora i kablova. Na stazi Klasi~nounutra{nje Prethodno naprezanje Naknadno Rezime savremenih postupaka prethodnog naprezanja koji se naj~e{}e primenjuju prikazan je na slici 1.10. Podsetimo i da se, zavisno od èljenih minimalnih napona u betonu, nivoi prethodnog naprezanja dele na: potpuno, ograni~eno i parcijalno prethodno naprezanje. Bez spoja Sa spojem Ve} duè vreme istaùju se i druge mogu}nosti, tzv. 'inteligentno prethodno naprezanje', na primer. Ideja je da se utezanje kablova ne izvr{i Slika 1.10 Postupci prethodnog naprezanja odmah do neke kona~ne sile, ve} da se formira 'mehanizam' koji ~ine: konstrukcija, kablovi, automatske prese, kompjuter i senzori. Senzori kontinualno prate promene deformacija konstrukcije, ugibe krova sportske dvorane, na primer. Ako ugibi po~nu da rastu, zna~i da verovatno pada sneg, ili se pove}ava optere}enje usled ka~enja neke opreme, zvu~nika za koncert, na primer. Program na kompjuteru obradjuje podatke i, u jednom trenutku aktivira stalno prisutne prese koje po~inju da dodatno zateù kablove i koriguju deformacije ali i naprezanja elemenata konstrukcije. Koncept je prost i racionalan: nije potrebno da je konstrukcija sve vreme 'nabildovana' zbog toga {to }e jednoga dana mo`da da se pojavi predvidjeno merodavno ra~unsko optere}enje. Ako se pak pojavi, pa obezbedi}emo se da se 'slabija' ali racionalnija konstrukcija adaptira novonastaloj situaciji. 1.2 ÊLIK ZA PRETHODNO NAPREZANJE Spolja{nje Postupak prethodnog naprezanja podrazumeva da su na raspolaganju ~elici i ~eli~ni proizvodi koji poseduju osobine potrebne za realizaciju racionalnog i pouzdanog prethodnog naprezanja konstrukcija. Sa klasi~nom armaturom, GA240/360 odnosno RA400/500 ne moè ni{ta zna~ajnije da se postigne, osim eventualnog pritezanja-'{panovanja' putem dvostrukog navoja, kada je armatura postavljena van preseka kao zatega. Razvoj prethodnog naprezanja prakti~no po~inje uvodjenjem u upotrebu ~elika visokih karakteristika, sa granicama velikih izduènja od 1000MPa i vi{e. Visokovredni ~elici za prethodno naprezanje primenjuju se u razli~itim oblicima: kao glatke ìce, kao krute orebrene {ipke (sa granicama veli-
Page 1 and 2: Literatura 1. Leonhart F., Prednapr
Page 3 and 4: 1. UVOD Sadràj 1.1 OSNOVNA IDEJA I
Page 5 and 6: 4.6.2 Teorija grani~nih stanja 4.7
Page 7 and 8: 1. UVOD 1-2 V.Alendar - Prethodno n
Page 9 and 10: 1-4 V.Alendar - Prethodno napregnut
Page 11: 1-6 V.Alendar - Prethodno napregnut
Page 15 and 16: 1-10 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 19 and 20: Slika 1.21 Dva tipa fiksnih kotvi (
Page 23 and 24: V.Alendar - Prethodno napregnuti be
Page 27 and 28: Slika 1.41 Spolja{nje prethodno nap
Page 29 and 30: N k N k N k N k N k N k N k N k a)
Page 31 and 32: kotve unosi koncentrisanu silu, bez
Page 33 and 34: aksijalno optere}ena greda silom N
Page 35 and 36: osloncem - tzv. 'dekompresija prese
Page 37 and 38: 2.2.4 Oblikovanje realnih trasa kab
Page 39 and 40: Pri definisanju realnih trasa kablo
Page 41 and 42: desnog kraja konstrukcije (videti i
Page 43 and 44: no betonskih konstrukcija zgrada, i
Page 45 and 46: Kod prethodnog naprezanja plo~a koj
Page 47 and 48: M 4 = N k e = 2860 x 0,20 = 572,0 k
Page 49 and 50: - Presek 1 - ekvivalentne koncentri
Page 51 and 52: tgα1 = e/(L/2) = 85/1000 = 0,085
Page 53 and 54: Presek 3 M P3 = 100 x 10 + 100 x 5
Page 55 and 56: - Skretno podeljeno optere}enje u p
Page 57 and 58: 2.3.6 Primer 6 Za ro{tilj betonskih
Page 59 and 60: 3. STVARNI EFEKTI PRETHODNOG NAPREZ
Page 61 and 62: 3- 3 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 63 and 64:
3- 5 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 65 and 66:
Page 67 and 68:
Page 69 and 70:
N kA a) b) c) N k0A T k0A = N k0A s
Page 71 and 72:
3- 13 V.Alendar - Prethodno napregn
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
3.3.3 Ukupan trajni ugibi konstrukc
Page 77 and 78:
Page 79 and 80:
Page 81 and 82:
Page 83 and 84:
Page 85 and 86:
Page 87 and 88:
3.5 PRIMERI 3.5.1 Primer 1 3- 29 V.
Page 89 and 90:
- Presek 1 x=30,0m Σθ 4-1 = 0,238
Page 91 and 92:
Pad sile prethodnog naprezanja rezu
Page 93 and 94:
Page 95 and 96:
(B) Sila prethodnog naprezanja nako
Page 97 and 98:
2592 (D.2) Procena, prema izrazu (3
Page 99 and 100:
Page 101 and 102:
3.5.6 Primer 6 3- 43 V.Alendar - Pr
Page 103 and 104:
3.5.7 Primer 7 3- 45 V.Alendar - Pr
Page 105 and 106:
4. DOKAZ POUZDANOSTI PRETHODNO NAPR
Page 107 and 108:
Malo je verovatno da }e neki invest
Page 109 and 110:
f C σ bdop σbzdop βz a.) σ ∆
Page 111 and 112:
Na osnovu poznate, sra~unate vredno
Page 113 and 114:
prethodnog naprezanja, obi~no se us
Page 115 and 116:
.) Dokaz napona u fazi eksploatacij
Page 117 and 118:
vertikalnih uzengija, na primer, sl
Page 119 and 120:
(kablovi i beton su spojeni) za izn
Page 121 and 122:
flan{om, ima duplo ve}i kapacitet d
Page 123 and 124:
4.4.3 Lom stati~ki odredjenih konst
Page 125 and 126:
Iz ~injenice da se vide kotve, logi
Page 127 and 128:
a.) b.) q u1 q u2 θ pl M Ru1 M Ru1
Page 129 and 130:
Prema izrazu (4.16), vrednost sekun
Page 131 and 132:
4.7.1 Prethodno naprezanje na stazi
Page 133 and 134:
savijanja po visini preseka posledi
Page 135 and 136:
- Poloàj rezultante prethodnog nap
Page 137 and 138:
(E) Kontrola glavnih napona zatezan
Page 139 and 140:
4.8.3 Primer 3 Za popre~ni presek u
Page 141 and 142:
Iteracije: U slu~aju da je neutraln
Page 143 and 144:
4.8.4 Primer 4 Za stanje napona u p
Page 145 and 146:
4.8.5 Primer 5 Za dispoziciju kraja
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Tip elementa Korisno opt. kN/m 2 d
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
c k2z k2 T b k 1 k 1z M g D b0 k b1
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
5.11 PRIMERI 5.11.1 Primer 1 5- 17
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
(C) Pregled stanja napona 5- 21 V.A
Page 169 and 170:
5.11.2 Primer 2 5- 23 V.Alendar - P
Page 171 and 172:
Uslov iskori{}enja napona zatezanja
Page 173 and 174:
Ekscentricitet kablova na ~elu nosa
Page 175 and 176:
- Koncept 'rezultuju}e sile pritisk
Page 177 and 178:
Srednja vrednost podeljenog ekvival
Page 179 and 180:
x Mg M∆g Mp Mq m kNm kNm kNm kNm
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
5.11.4 Primer 4 5- 37 V.Alendar - P
Page 185 and 186:
Page 187:
Napon (MPa) 0.80 0.60 0.40 0.20 -0.
show all

Download - DNEC

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?