Download - DNEC

Recommendations

Info

konstrukcije, tako da je povr{ina F k ~elika za prethodno naprezanje konstantna du` raspona. Uz pretpostavku da je prethodno naprezanje izvr{eno istovremeno sa oba kraja (ili - sa jednog, pa sa drugog kraja, ili - pola kablova sa jedne strane, a druga polovina sa druge strane nosa~a), promena rezultuju}e sile prethodnog naprezanja N kt nakon svih gubitaka, prikazana je na slici 4.28.c. Pitanje je pri kom spolja{njem optere}enju q u }e da nastane lom preseka odnosno lom konstrukcije? a.) c.) max M M/2 M L/2 L/2 L N kt (L/2) f b.) e2 L/2 L/2 N kt (L) Pretpostavimo da je presek simetri~an, i da je ekscentricitet e 2 kablova u polju, jedan ekscentricitetu e 1 kablova iznad srednjeg oslonca. Ako je povr{ina kabla F k konstantna, tada su kapaciteti nosivosti preseka u polju M Ru2 , i preseka iznad oslonca M Ru1 , pribli`no jednaki, jer je i krak unutra{nji sila z pri dostizanju kapaciteta nosivosti pribli`no jednak. Kako je pokazano, nejednake trajne sile prethodnog naprezanja N kt , slika 4.28.c, uti~u na deformacije preseka, ali ne i na kapacitet nosivosti preseka. Sve dok konstrukcija na spolja{nja optere}enja odgovara linearno elasti~no, oblik dijagrama momenata je kao na slici 4.28.a, moment u sredini raspona jednak je polovini momenta iznad srednjeg oslonca M . Pretpostavimo da }e to tako da ostane bar do otvaranja prvog plasti~nog zgloba konstrukcije. S obzirom da su kapaciteti nosivosti karakteristi~nih preseka izjedna~eni, pri porastu spolja{njih optere}enja q u , prvi plasti~ni zglob otvori}e se iznad oslonca, na mestu ve}ih momenata savijanja, pri dostizanju kapaciteta nosivosti preseka iznad oslonca M Ru1 , pri spolja{njem optere}enju q u1 , slika 4.29.a. Pri daljem porastu optere}enja, moment savijanja iznad oslonca M Ru1 ostaje prakti~no konstantan, rastu momenti u polju, sve dok se ne dostigne kapacitet nosivosti preseka u polju M Ru2 , pri spolja{njem optere}enju q u2 , slika 4.29.b. Za razliku od stati~ki odredjenih konstrukcija, dostizanje kapaciteta nosivosti nekog od preseka stati~ki neodredjene konstrukcije ne mora da izazove i lom konstrukcije. Nakon pojave prvog plasti~nog zgloba, konstrukcija je pre{la u stati~ki odredjen sistem, a da bi nastao lom konstrukcije, treba da predje u plasti~ni mehanizam - stati~ki neodredjene konstrukcije se 'paraju', sukcesivnim otvaranjem plasti~nih zglobova. 4- 22 M e 1 Slika 4.28 Kontinualni nosa~ sa konstantnom povr{inom kablova TL L
a.) b.) q u1 q u2 θ pl M Ru1 M Ru1 Drugi plasti~ni zglob Izloèni scenario je teorijski mogu}, ako plasti~ni zglob koji se prvi otvorio ima potreban kapacitet deformacija - ima potrebnu duktilnost rotacija, da moè da nastavi da rotira za ugao θ pl sve dok se i preseku u polju ne dostigne kapacitet nosivosti, slika 4.29.b. Ako je presek nad osloncem nedovoljno duktilan - krt, nastupi}e lom tog preseka zbog dostizanja kapaciteta deformacija (slika 4.17, na primer), moment nad srednjim osloncem M Ru1 se gubi, zbog ~ega naglo raste moment u polju za iznos M Ru1 /2 , tako da pri ne{to ve}em optere}enju od q u1 , nastaje i lom u polju - lom konstrukcije. Uz pretpostavku da smo u stanju da obezbedimo potreban kapacitet deformacija preseka nad osloncem (pa`nja - ne samo nosivost!), scenario je zanimljiv - istim brojem kablova je prethodno napregnut kontinualani nosa~, iako su ra~unski momenti nad osloncem oko dva puta ve}i od momenata u polju! Analogija sa klasi~no armiranim konstrukcijama bila bi usvajanje iste koli~ine armature nad osloncem i u polju. Pre nego {to se krene u primenu ovoga 'trika', treba re{iti jo{ dva problema: kako }e da izgleda ovakva konstrukcija u eksploataciji, {ta je sa prslinama, a nismo jo{ odredili ni nivo optere}enja q u1 odnosno q u2 ! Odgovor na prvo pitanje je sli~an kao i u slu~aju klasi~no armiranih konstrukcija: ako je obezbedjena potrebna duktilnost preseka, dozvoljava se preraspodela uticaja stati~ki neodredjenih nosa~a, ali ne ba{ ovolika, kao u ovom primeru (koliko je dozvoljeno, i pod kojim uslovima, treba videti u propisima koji se primenjuju, obi~no ne vi{e od 30%). Ipak treba vi{e armature (kablova) nad osloncem negu polju, ina~e }e prsline u eksploataciji biti prevelike, jer }e konstrukcija ve} pri eksploatacionom nivou optere}enja 'krenuti u preraspodelu' uticaja. Odgovor na drugo pitanje deluje jednostavno. Ako je 'moment loma' preseka nad osloncem MRu1 , a dijagram momenata usled spolja{njih optere}enja je kao za linearno elasti~an kontinualni nosa~, tada je moment nad srednjim osloncem usled optere}ena qu1 jednak Mqu1 = qu1 L 2 / 8 . Da bi se dostigao kapacitet nosivosti, treba da je Mqu1 = MRu1 , odnosno 2 (4.15) I {ta je tu nejasno? Uporedili smo spolja{nje momente sa nosivo{}u preseka, izraz (4.14)? 4- 23 Prvi plasti~ni zglob M Ru2 MRu2 Slika 4.29 Sukcesivno otvaranje plasti~nih zglobova duktilne konstrukcije qu 1 = M Ru1 8 / L M Ru = Z u z = σ ky Fk z θ pl
Page 1 and 2:
Literatura 1. Leonhart F., Prednapr
Page 3 and 4:
1. UVOD Sadràj 1.1 OSNOVNA IDEJA I
Page 5 and 6:
4.6.2 Teorija grani~nih stanja 4.7
Page 7 and 8:
1. UVOD 1-2 V.Alendar - Prethodno n
Page 9 and 10:
1-4 V.Alendar - Prethodno napregnut
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
1-10 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Slika 1.21 Dva tipa fiksnih kotvi (
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
V.Alendar - Prethodno napregnuti be
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Slika 1.41 Spolja{nje prethodno nap
Page 29 and 30:
N k N k N k N k N k N k N k N k a)
Page 31 and 32:
kotve unosi koncentrisanu silu, bez
Page 33 and 34:
aksijalno optere}ena greda silom N
Page 35 and 36:
osloncem - tzv. 'dekompresija prese
Page 37 and 38:
2.2.4 Oblikovanje realnih trasa kab
Page 39 and 40:
Pri definisanju realnih trasa kablo
Page 41 and 42:
desnog kraja konstrukcije (videti i
Page 43 and 44:
no betonskih konstrukcija zgrada, i
Page 45 and 46:
Kod prethodnog naprezanja plo~a koj
Page 47 and 48:
M 4 = N k e = 2860 x 0,20 = 572,0 k
Page 49 and 50:
- Presek 1 - ekvivalentne koncentri
Page 51 and 52:
tgα1 = e/(L/2) = 85/1000 = 0,085
Page 53 and 54:
Presek 3 M P3 = 100 x 10 + 100 x 5
Page 55 and 56:
- Skretno podeljeno optere}enje u p
Page 57 and 58:
2.3.6 Primer 6 Za ro{tilj betonskih
Page 59 and 60:
3. STVARNI EFEKTI PRETHODNOG NAPREZ
Page 61 and 62:
3- 3 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 63 and 64:
Page 65 and 66:
Page 67 and 68:
Page 69 and 70:
N kA a) b) c) N k0A T k0A = N k0A s
Page 71 and 72:
3- 13 V.Alendar - Prethodno napregn
Page 73 and 74:
Page 75 and 76: 3.3.3 Ukupan trajni ugibi konstrukc
Page 77 and 78: 3- 19 V.Alendar - Prethodno napregn
Page 87 and 88: 3.5 PRIMERI 3.5.1 Primer 1 3- 29 V.
Page 89 and 90: - Presek 1 x=30,0m Σθ 4-1 = 0,238
Page 91 and 92: Pad sile prethodnog naprezanja rezu
Page 95 and 96: (B) Sila prethodnog naprezanja nako
Page 97 and 98: 2592 (D.2) Procena, prema izrazu (3
Page 101 and 102: 3.5.6 Primer 6 3- 43 V.Alendar - Pr
Page 103 and 104: 3.5.7 Primer 7 3- 45 V.Alendar - Pr
Page 105 and 106: 4. DOKAZ POUZDANOSTI PRETHODNO NAPR
Page 107 and 108: Malo je verovatno da }e neki invest
Page 109 and 110: f C σ bdop σbzdop βz a.) σ ∆
Page 111 and 112: Na osnovu poznate, sra~unate vredno
Page 113 and 114: prethodnog naprezanja, obi~no se us
Page 115 and 116: .) Dokaz napona u fazi eksploatacij
Page 117 and 118: vertikalnih uzengija, na primer, sl
Page 119 and 120: (kablovi i beton su spojeni) za izn
Page 121 and 122: flan{om, ima duplo ve}i kapacitet d
Page 123 and 124: 4.4.3 Lom stati~ki odredjenih konst
Page 125: Iz ~injenice da se vide kotve, logi
Page 129 and 130: Prema izrazu (4.16), vrednost sekun
Page 131 and 132: 4.7.1 Prethodno naprezanje na stazi
Page 133 and 134: savijanja po visini preseka posledi
Page 135 and 136: - Poloàj rezultante prethodnog nap
Page 137 and 138: (E) Kontrola glavnih napona zatezan
Page 139 and 140: 4.8.3 Primer 3 Za popre~ni presek u
Page 141 and 142: Iteracije: U slu~aju da je neutraln
Page 143 and 144: 4.8.4 Primer 4 Za stanje napona u p
Page 145 and 146: 4.8.5 Primer 5 Za dispoziciju kraja
Page 147 and 148: 5- 1 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 149 and 150: Tip elementa Korisno opt. kN/m 2 d
Page 153 and 154: c k2z k2 T b k 1 k 1z M g D b0 k b1
Page 163 and 164: 5.11 PRIMERI 5.11.1 Primer 1 5- 17
Page 167 and 168: (C) Pregled stanja napona 5- 21 V.A
Page 169 and 170: 5.11.2 Primer 2 5- 23 V.Alendar - P
Page 171 and 172: Uslov iskori{}enja napona zatezanja
Page 173 and 174: Ekscentricitet kablova na ~elu nosa
Page 175 and 176: - Koncept 'rezultuju}e sile pritisk
Page 177 and 178:
Srednja vrednost podeljenog ekvival
Page 179 and 180:
x Mg M∆g Mp Mq m kNm kNm kNm kNm
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
5.11.4 Primer 4 5- 37 V.Alendar - P
Page 185 and 186:
Page 187:
Napon (MPa) 0.80 0.60 0.40 0.20 -0.
show all

Download - DNEC

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?