Download - DNEC

Recommendations

Info

a.) b.) preseka od ~ak 22 rad/km nije iskori{}en. To je ono {to je karakteristika stati~ki odredjenih konstrukcija, lom preseka je ujedno i lom konstrukcije. Dostizanjem kapaciteta nosivosti preseka u sredini raspona, naglo su po~ele da rastu rotacije preseka, bez zna~ajnijeg prirasta optere}enja - presek je pre{ao u stanje plasti~nog zgloba, a konstrukcija u stanje plasti~nog mehanizma, po~ela je da tone u srednjem delu , slika 4.23. Ako je krutost preseka na savijanje odnos momenta i krivine preseka, EI=M / κ , dostizanje horizontalnog platoa na dijagramu moment-krivina, slika 4.16, zna~i da je srednja zona nosa~a izgubila krutost na savijanje, 'pretvorila se u zglob.' Prosta greda sa zglobom u sredini vi{e nije prosta greda, nije vi{e ni konstrukcija, to je lanac {tapova koji je izgubio stabilnost, koji se pri dostignutom grani~nom optere}enju kre}e - plasti~ni mehanizam. Plasti~ni zglob se kod konstrukcija ne formira u jednom preseku, to ne bi ni valjalo. Plasti~ni zglob je deo konstrukcije na 'duìni plasti~nog zgloba' L p , slika 4.23.a. Na pitanje, koliki je globalni koeficijent sigurnosti od loma stati~ki odredjene konstrukcije, odgovor je da je jednak koeficijentu sigurnosti od loma kriti~nog preseka, koji je opet jednak odnosu kapaciteta nosivosti na savijanje M Ru , i najve}eg momenta savijanja u eksploataciji M q 4- 20 (4.14) Kako se dolazi do vrednosti M Ru - 'momenta loma preseka' (i konstrukcije!), pokazano je u delu 4.4.1. To je definicija loma koja je usvojena u BAB87, kao i u PNB71 - koncept globalnog koeficijenta sigurnosti. Prema Evrokodu, potrebno je obezbediti da je S R ≥ S d , gde su: S R - kapacitet nosivosti preseka, sra~unat na osnovu radnih dijagrama betona i ~elika, redukovanih koeficijentima sigurnosti za materijal, S d - grani~na vrednost spolja{njeg momenta savijanja, usled pojedina~nih dejstava pomnoènih sa koeficijentima sigurnosti za optere}enja - koncept parcijalnih koeficijenata sigurnosti. 4.4.4 Lom stati~ki neodredjenih konstrukcija Lp L=30000mm Plasti~ni zglob Slika 4.23 Plasti~ni mehanizam konstrukcije M / = γ Ru q M Na pitanje 'kog je stati~kog sistema nosa~ na slici 4.24, i gde }e da se pojavi lom usled podeljenog spolja{njeg optere}enja?', ubedljivo naj~e{}i odgovor bio bi, 'da je u pitanju prethodno napregnuti kontinualni nosa~ (vide mu se kotve), i da }e lom da nastane iznad srednjeg oslonca - gde su najve}i momenti savijanja'. Kotva Kotva Slika 4.24 O ~emu se radi?
Iz ~injenice da se vide kotve, logi~no je pretpostaviti da postoje i kablovi za prethodno naprezanje, ali ko zna, mo`da je ponestalo para, a sve~ano otvaranje nije moglo da se odloì? Pogledajmo {ta ima unutra, slika 4.25. Iako spoljni izgled sugeri{e da je u pitanju kontinualni nosa~, dispozicija kablova ukazuje da je koncept projektanta bio da da napravi dve proste grede. Nakon zavr{ene montaè i obavljanja deformacija usled sopstvene teìne, izvodja~i su plombirali nastavak - 'da nosa~ bude lep{i'. Pri daljem nano{enju optere}enja q , nearmirani presek nad osloncem }e da pretrpi lom, kada se prekora~i ~vrsto}a betona nastavka na zatezanje, slika 4.26. Pri porastu optere}enja, konstrukcija se adaptirala tako {to se nad srednjim osloncem 'otvorio zglob', ali ne plasti~ni, ve} 'krti zglob'. To jeste lom preseka, ali nije i lom konstrukcije, mada deluje ru`no i stvara paniku kod korisnika. Do loma stati~ki odredjenih delova konstrukcije, dolazi dostizanjem kapaciteta nosivosti preseka u sredini raspona, kao i u prethodnom primeru, slika 4.27. Pri tome, optere}enja pri kojem nastaje lom, q 1u i q 2u ne moraju da budu ista za oba polja, dovoljno je da kablovi nisu ugradjeni na istom ekscentricitetu. δ 1u Fiksne kotve Ako se kao projektantski koncept usvoji kontinualni nosa~, onda to treba obezbediti, ne samo stati~kim prora~unom odgovaraju}eg sistema, ve} i detaljima, tako da sistem proradi prema o~ekivanju. Konstrukcija }e pri realnom optere}enju da se deformi{e, da otvara prsline pa i 'plasti~ne zglobove', sve dok ne nadje stanje deformacija pri kome }e da se razviju potrebne unutra{nje sile, uravnoteène sa trenutnim spolja{njim optere}enjima. Ako ne nadje, onda }e pre}i u mehanizam i 'odustati' - nastupi}e lom konstrukcije. Razmotrimo jedan drugi slu~aj. Prethodno napregnut kontinualni nosa~ simetri~nog preseka, i dijagram maksimalnih momenata M u eksploataciji usled podeljenog spoljnog optere}enja, prikazani su na slici 4.28. Kablovi duìne 2L ukotvljeni su na krajevima 4- 21 TL Slika 4.25 Stati~ki sistem - dve proste grede q Pukotina TL Slika 4.26 'Lom preseka' nad srednjim osloncem q 1u δ 2u Slika 4.27 Lom preseka i konstrukcija prostih greda u polju q 2u
Page 1 and 2:
Literatura 1. Leonhart F., Prednapr
Page 3 and 4:
1. UVOD Sadràj 1.1 OSNOVNA IDEJA I
Page 5 and 6:
4.6.2 Teorija grani~nih stanja 4.7
Page 7 and 8:
1. UVOD 1-2 V.Alendar - Prethodno n
Page 9 and 10:
1-4 V.Alendar - Prethodno napregnut
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
1-10 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Slika 1.21 Dva tipa fiksnih kotvi (
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
V.Alendar - Prethodno napregnuti be
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Slika 1.41 Spolja{nje prethodno nap
Page 29 and 30:
N k N k N k N k N k N k N k N k a)
Page 31 and 32:
kotve unosi koncentrisanu silu, bez
Page 33 and 34:
aksijalno optere}ena greda silom N
Page 35 and 36:
osloncem - tzv. 'dekompresija prese
Page 37 and 38:
2.2.4 Oblikovanje realnih trasa kab
Page 39 and 40:
Pri definisanju realnih trasa kablo
Page 41 and 42:
desnog kraja konstrukcije (videti i
Page 43 and 44:
no betonskih konstrukcija zgrada, i
Page 45 and 46:
Kod prethodnog naprezanja plo~a koj
Page 47 and 48:
M 4 = N k e = 2860 x 0,20 = 572,0 k
Page 49 and 50:
- Presek 1 - ekvivalentne koncentri
Page 51 and 52:
tgα1 = e/(L/2) = 85/1000 = 0,085
Page 53 and 54:
Presek 3 M P3 = 100 x 10 + 100 x 5
Page 55 and 56:
- Skretno podeljeno optere}enje u p
Page 57 and 58:
2.3.6 Primer 6 Za ro{tilj betonskih
Page 59 and 60:
3. STVARNI EFEKTI PRETHODNOG NAPREZ
Page 61 and 62:
3- 3 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 63 and 64:
Page 65 and 66:
Page 67 and 68:
Page 69 and 70:
N kA a) b) c) N k0A T k0A = N k0A s
Page 71 and 72:
3- 13 V.Alendar - Prethodno napregn
Page 73 and 74: 3- 15 V.Alendar - Prethodno napregn
Page 75 and 76: 3.3.3 Ukupan trajni ugibi konstrukc
Page 87 and 88: 3.5 PRIMERI 3.5.1 Primer 1 3- 29 V.
Page 89 and 90: - Presek 1 x=30,0m Σθ 4-1 = 0,238
Page 91 and 92: Pad sile prethodnog naprezanja rezu
Page 95 and 96: (B) Sila prethodnog naprezanja nako
Page 97 and 98: 2592 (D.2) Procena, prema izrazu (3
Page 101 and 102: 3.5.6 Primer 6 3- 43 V.Alendar - Pr
Page 103 and 104: 3.5.7 Primer 7 3- 45 V.Alendar - Pr
Page 105 and 106: 4. DOKAZ POUZDANOSTI PRETHODNO NAPR
Page 107 and 108: Malo je verovatno da }e neki invest
Page 109 and 110: f C σ bdop σbzdop βz a.) σ ∆
Page 111 and 112: Na osnovu poznate, sra~unate vredno
Page 113 and 114: prethodnog naprezanja, obi~no se us
Page 115 and 116: .) Dokaz napona u fazi eksploatacij
Page 117 and 118: vertikalnih uzengija, na primer, sl
Page 119 and 120: (kablovi i beton su spojeni) za izn
Page 121 and 122: flan{om, ima duplo ve}i kapacitet d
Page 123: 4.4.3 Lom stati~ki odredjenih konst
Page 127 and 128: a.) b.) q u1 q u2 θ pl M Ru1 M Ru1
Page 129 and 130: Prema izrazu (4.16), vrednost sekun
Page 131 and 132: 4.7.1 Prethodno naprezanje na stazi
Page 133 and 134: savijanja po visini preseka posledi
Page 135 and 136: - Poloàj rezultante prethodnog nap
Page 137 and 138: (E) Kontrola glavnih napona zatezan
Page 139 and 140: 4.8.3 Primer 3 Za popre~ni presek u
Page 141 and 142: Iteracije: U slu~aju da je neutraln
Page 143 and 144: 4.8.4 Primer 4 Za stanje napona u p
Page 145 and 146: 4.8.5 Primer 5 Za dispoziciju kraja
Page 147 and 148: 5- 1 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 149 and 150: Tip elementa Korisno opt. kN/m 2 d
Page 153 and 154: c k2z k2 T b k 1 k 1z M g D b0 k b1
Page 163 and 164: 5.11 PRIMERI 5.11.1 Primer 1 5- 17
Page 167 and 168: (C) Pregled stanja napona 5- 21 V.A
Page 169 and 170: 5.11.2 Primer 2 5- 23 V.Alendar - P
Page 171 and 172: Uslov iskori{}enja napona zatezanja
Page 173 and 174: Ekscentricitet kablova na ~elu nosa
Page 175 and 176:
- Koncept 'rezultuju}e sile pritisk
Page 177 and 178:
Srednja vrednost podeljenog ekvival
Page 179 and 180:
x Mg M∆g Mp Mq m kNm kNm kNm kNm
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
5.11.4 Primer 4 5- 37 V.Alendar - P
Page 185 and 186:
Page 187:
Napon (MPa) 0.80 0.60 0.40 0.20 -0.
show all

Download - DNEC

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?