Download - DNEC

Recommendations

Info

5- 14 V.Alendar - Prethodno napregnuti beton Redukovana rezultanta prethodnog naprezanja N k2 deluje na menjem ekscentricitu e bk2 , unutar jezgra preseka. Ako je potrebno podi}i rezultantu, onda je logi~an izbor da se izoluju najnià uàd, slika 5.13. Ostaju jo{ pitanja, koliko uàdi izolovati, i na kom delu duìne nosa~a l 0 izvr{iti redukciju rezultante prethodnog naprezanja? Obi~no se broj izolovanih uàdi pretpostavlja na osnovu usvojenog rasporeda u sredini raspona, slika 5.13. Teì se da se zadrì simetrija, ali i da se ekscentricitet u polju e bk1 smanji na potrebnu veli~inu e bk2 , unutar jezgra preseka. Ako se uàd izoluju prerano, na odstojanju max l0 od oslonca, tada }e, zbog smanjenog ekscentriciteta ebk2 , u ovoj zoni biti prekora~eni naponi zatezanja na donjoj ivici u fazi eksploatacije, i/ili naponi pritiska na gornjoj ivici takodje u eksploataciji, slika 5.12.a. Ako se pak to uradi prekasno, bliè osloncu, na rastojanju min l0 , tada }e u ovoj zoni biti prekora~eni naponi zatezanja na gornjoj ivici, i/ili naponi pritiska na donjoj ivici preseka u fazi prethodnog naprezanja, slika 5.12.b. Na slici 5.12 prikazana je i 'fizo zona' za slu~aj konstantne sile prethodnog naprezanja du` nosa~a Nk = Nk1 . Problem odredjivanja duìne izolovanja l0 = min l0 moè da se re{i i analiti~ki, postavljanjem uslova da ivi~ni naponi u fazi prethodnog naprezanja punom silom Nk1 na ekscentricitetu ebk1 budu u granicama dopu{tenih, slika 5.12.b. Naravno da treba proveriti i napone u Tb istom preseku na strani prema osloncu, i Tk2 dokazati da, pri sili prethodnog naprezanja T Nk2 na ekscentricitetu ebk2 , nisu prekora~eni k1 ivi~ni naponi u eksploataciji. Problem se naravno moè re{iti i probanjem, u par iteracija. e bk2 e bk1 Slika 5.13 Izolovanje donjeg reda uàdi 5.7 KONTROLA GRANI^NOG STANJA NOSIVOSTI Prethodni algoritam kao rezultat treba da da prihvatljivo stanje napona u svim fazama ìvota konstrukcije. Medjutim, ostaje da se provere bar jo{ stanja grani~ne nosivosti - koeficijent sigurnosti od loma, kao i stanje deformacija konstrukcije. Grani~na nosivost se proverava na ve} izloèni na~in, poglavlje 4.4. Za usvojeni presek i prethodno naprezanje koji garantuju stanje napona, obi~no je i koeficijent sigurnosti od loma u traènim granicama. Ako se pokaè da je nedovoljan, bilo bi vrlo mu~no menjati presek i/ili kablove(uàd), nakon {to je stanje napona s mukom izbalansirano. Obi~no je dovoljno da se u zategnutoj zoni angaùje i zategnuta klasi~na armatura koja obi~no postoji, ili da se doda koliko je potrebno i da se koeficijent sigurnosti podigne ne èljenu vrednost. 5.8 KONTROLA GRANI^NOG STANJA DEFORMACIJA Ako ugibi konstrukcije nisu u redu, to je ve}i problem. Koliki su dozvoljeni ugibi, obi~no je definisano propisima, zavisno od namene objekta. Preveliki ugibi konstrukcije mogu da se koriguju dodatnim utezanjem kablova, pove}anjem skretnog optere}enja - ali onda smo verovatno upropastili upravo dokazano stanje napona u konstrukciji. Sve u svemu, problem deformacija je obi~no sistemski problem - dispozicija je problemati~na, a to se re{ava na
5- 15 V.Alendar - Prethodno napregnuti beton po~etku posla. Zna~i, nazad na po~etak! Treba promeniti krutost sitema, mo`da i nivo prethodnog naprezanja - 'potisak kablova', metodom ekvivalentnih optere}enja analizirati problem deformacija ali i napona, i do}i do preseka i nivoa prethodnog naprezanja koji }e da izbalansiraju i deformacije i napone. Posao definitivno pada u krizu ako se i naponi i deformacije lepo izbalansirani, ali se ispostavi da su recimo vibracije u eksploataciji nepodno{ljive! To je takodje sistemski problem, u kome u~estvuju krutost, masa, prigu{enje i pobudjuju}e optere}enje. Ako je objekat izveden, problem obi~no moè da se sanira. Ako je u pitanju faza projekta, a neko postavi i zahtev kontrole vibracija, to se takodje re{ava na po~etku posla. 5.9 OD GRANI^NOG STANJA NOSIVOSTI, KA DOPU[TENIM NAPONIMA Za kraj, ne{to {to obi~no ne ide uz metodologiju dopu{tenih napona, ali jako li~i na uobi- ~ajeni postupak projektovanja klasi~no armiranih konstrukcija. Ve} je re~eno da se danas prethodno napregnute konstrukcije smatraju samo varijantom armiranobetonskih konstrukcija. Su{tina postupka koji sledi je, da se potrebna povr{ina ~elika za prethodno naprezanje (kablova, uàdi) odredi iz uslova grani~ne nosivosti merodavnih preseka, a da se po~etni napon u kablu odredi iz uslova dopu{tenih napona u betonu. Naime, ve} je pokazano da grani~na nosivost preseka ne zavisi od po~etnog napona u kablu, koji pak uti~e na krivinu preseka pri dostizanju grani~ne nosivosti. Kao i u slu~aju klasi~no armiranih konstrukcija, dimenzionisanje prethodno napregnutih preseka moè da se izvr{i prema grani~nom stanju nosivosti: - 'slobodno' dimenzionisanje, pri ~emu se odredjuje visina preseka i povr{ina ~elika za prethodno naprezanje (pa`nja, ne sila prethodnog naprezanja) u merodavnim presecima; - 'vezano' dimenzionisanje, za prethodno pretpostavljen presek, odredjuje se potrebna povr{ina ~elika za prethodno naprezanje. Algoritam je analogan poznatom postupku dimenzionisanja klasi~no armiranih konstrukcija, samo {to treba voditi ra~una da ~elik za prethodno naprezanje ve} ima po~etni napondilataciju, na na~in prikazan u poglavlju 4.4. Pretpostavka je da je presek 'duktilan', i da 'lom preseka' nastaje razvla~enjem ~elika - da je napon u ~eliku jednak usvojenoj granici razvla~enja. Sa poznatom povr{inom kablova, po~etna sila prethodnog naprezanja definisana je kao proizvod povr{ine kabla (uèta) i dopu{tenog napona u kablu (uètu) pri prethodnom naprezanju, dok se trajna sila prethodnog naprezanja procenjuje na bazi pretpostavljene vrednosti ω . Trasa rezultuju}eg kabla se usvaja na poznati na~in, nakon ~ega treba izvr{iti kontrolu napona u presecima. Ako se ispostavi da je sila prethodnog naprezanja prevelika, tada se moè smanjiti po~etni napon prethodnog naprezanja, {to ne uti~e na grani~nu nosivost. Druga varijanta je da se smanji broj kablova (uàdi), ali da se oni nadoknade odgovaraju}om povr{inom klasi~ne armature, kako bi se sa~uvao potreban koeficijent sigurnosti od loma preseka. Deluje atraktivno, treba probati.
Page 1 and 2:
Literatura 1. Leonhart F., Prednapr
Page 3 and 4:
1. UVOD Sadràj 1.1 OSNOVNA IDEJA I
Page 5 and 6:
4.6.2 Teorija grani~nih stanja 4.7
Page 7 and 8:
1. UVOD 1-2 V.Alendar - Prethodno n
Page 9 and 10:
1-4 V.Alendar - Prethodno napregnut
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
1-10 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Slika 1.21 Dva tipa fiksnih kotvi (
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
V.Alendar - Prethodno napregnuti be
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Slika 1.41 Spolja{nje prethodno nap
Page 29 and 30:
N k N k N k N k N k N k N k N k a)
Page 31 and 32:
kotve unosi koncentrisanu silu, bez
Page 33 and 34:
aksijalno optere}ena greda silom N
Page 35 and 36:
osloncem - tzv. 'dekompresija prese
Page 37 and 38:
2.2.4 Oblikovanje realnih trasa kab
Page 39 and 40:
Pri definisanju realnih trasa kablo
Page 41 and 42:
desnog kraja konstrukcije (videti i
Page 43 and 44:
no betonskih konstrukcija zgrada, i
Page 45 and 46:
Kod prethodnog naprezanja plo~a koj
Page 47 and 48:
M 4 = N k e = 2860 x 0,20 = 572,0 k
Page 49 and 50:
- Presek 1 - ekvivalentne koncentri
Page 51 and 52:
tgα1 = e/(L/2) = 85/1000 = 0,085
Page 53 and 54:
Presek 3 M P3 = 100 x 10 + 100 x 5
Page 55 and 56:
- Skretno podeljeno optere}enje u p
Page 57 and 58:
2.3.6 Primer 6 Za ro{tilj betonskih
Page 59 and 60:
3. STVARNI EFEKTI PRETHODNOG NAPREZ
Page 61 and 62:
3- 3 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 63 and 64:
Page 65 and 66:
Page 67 and 68:
Page 69 and 70:
N kA a) b) c) N k0A T k0A = N k0A s
Page 71 and 72:
3- 13 V.Alendar - Prethodno napregn
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
3.3.3 Ukupan trajni ugibi konstrukc
Page 77 and 78:
Page 79 and 80:
Page 81 and 82:
Page 83 and 84:
Page 85 and 86:
Page 87 and 88:
3.5 PRIMERI 3.5.1 Primer 1 3- 29 V.
Page 89 and 90:
- Presek 1 x=30,0m Σθ 4-1 = 0,238
Page 91 and 92:
Pad sile prethodnog naprezanja rezu
Page 93 and 94:
Page 95 and 96:
(B) Sila prethodnog naprezanja nako
Page 97 and 98:
2592 (D.2) Procena, prema izrazu (3
Page 99 and 100:
Page 101 and 102:
3.5.6 Primer 6 3- 43 V.Alendar - Pr
Page 103 and 104:
3.5.7 Primer 7 3- 45 V.Alendar - Pr
Page 105 and 106:
4. DOKAZ POUZDANOSTI PRETHODNO NAPR
Page 107 and 108:
Malo je verovatno da }e neki invest
Page 109 and 110: f C σ bdop σbzdop βz a.) σ ∆
Page 111 and 112: Na osnovu poznate, sra~unate vredno
Page 113 and 114: prethodnog naprezanja, obi~no se us
Page 115 and 116: .) Dokaz napona u fazi eksploatacij
Page 117 and 118: vertikalnih uzengija, na primer, sl
Page 119 and 120: (kablovi i beton su spojeni) za izn
Page 121 and 122: flan{om, ima duplo ve}i kapacitet d
Page 123 and 124: 4.4.3 Lom stati~ki odredjenih konst
Page 125 and 126: Iz ~injenice da se vide kotve, logi
Page 127 and 128: a.) b.) q u1 q u2 θ pl M Ru1 M Ru1
Page 129 and 130: Prema izrazu (4.16), vrednost sekun
Page 131 and 132: 4.7.1 Prethodno naprezanje na stazi
Page 133 and 134: savijanja po visini preseka posledi
Page 135 and 136: - Poloàj rezultante prethodnog nap
Page 137 and 138: (E) Kontrola glavnih napona zatezan
Page 139 and 140: 4.8.3 Primer 3 Za popre~ni presek u
Page 141 and 142: Iteracije: U slu~aju da je neutraln
Page 143 and 144: 4.8.4 Primer 4 Za stanje napona u p
Page 145 and 146: 4.8.5 Primer 5 Za dispoziciju kraja
Page 147 and 148: 5- 1 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 149 and 150: Tip elementa Korisno opt. kN/m 2 d
Page 153 and 154: c k2z k2 T b k 1 k 1z M g D b0 k b1
Page 157 and 158: 5- 11 V.Alendar - Prethodno napregn
Page 159: 5- 13 V.Alendar - Prethodno napregn
Page 163 and 164: 5.11 PRIMERI 5.11.1 Primer 1 5- 17
Page 167 and 168: (C) Pregled stanja napona 5- 21 V.A
Page 169 and 170: 5.11.2 Primer 2 5- 23 V.Alendar - P
Page 171 and 172: Uslov iskori{}enja napona zatezanja
Page 173 and 174: Ekscentricitet kablova na ~elu nosa
Page 175 and 176: - Koncept 'rezultuju}e sile pritisk
Page 177 and 178: Srednja vrednost podeljenog ekvival
Page 179 and 180: x Mg M∆g Mp Mq m kNm kNm kNm kNm
Page 183 and 184: 5.11.4 Primer 4 5- 37 V.Alendar - P
Page 187: Napon (MPa) 0.80 0.60 0.40 0.20 -0.
show all

Download - DNEC

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?