Download - DNEC

Recommendations

Info

N k0 N k0 N kα α R k s Kabl Slika 3.4 Trenje kru`ne trase kablova N k0 a) N k0 b) N k01 ∆ k N k02A A B α 1 x C L α 2 l 0 f f α 3 D L Nk01x =Nk02x N k0x N k0x 3- 4 V.Alendar - Prethodno napregnuti beton Pri prethodnom naprezanju cilindri~nih konstrukcija kru- `nim trasama kablova, slika 3.4, u izraz 3.1 treba uneti stvarnu duìnu kabla s , dok je ukupni skretni ugao θ izmedju dva preseka jednak lu~nom rastojanju, θ = α Prora~un uticaja u konstrukciji sa uvodjenjem i ekvivalentnih sila trenja je mogu}, ali se u praksi obi~no sile trenja zanemaruju, o tome kasnije. Dijagram promene sile prethodnog naprezanja nakon gubitaka usled trenja N k0x prikazan je na slici 3.1b i 3.2b - 'idealno' i 'stvarno' stanje se razlikuju. α 4 ∆ E N k0E x N k02 N k01E −( µα + ks) Pri ve}im duìnama trasa kablova, sa velikim ukupnim skretnim uglom, gubici sile usled trenja mogu da budu preveliki, pa treba, ili smanjiti duìnu kabla, ili izvr{iti utezanje kabla i sa njegovog drugog kraja. Ukupni skretni ugao izmedju prese i kraja kabla prema slici 3.5a iznosi θ = α 1 + α 2 + α 3 + α 4 . Nakon prethodnog naprezanja sa levog kraja, presek A , ostvarena sila na desnom kraju iznosila bi N k0E , slika 3.5b. Ako je rezultat neprihvatljiv, tada treba presu preneti na kraj E , i izvr{iti dotezanje kabla. Naravno, pretpostavlja se da je ovaj scenario predvidjen projektom, i da na desnom kraju nije ugradjena fiksna kotva, kojoj vi{e ne moète pri}i. Na slici 3.5c prikazan je rezultata prethod- x c) nog naprezanja sa dotezanjem sa drugog x0 kraja. Prvo je kabl utegnut silom Nk01 sa x L levog kraja, pri ~emu je na desnom kraju ostvarena sila na kotvi Nk01E . Presa se prebacuje na desni kraj, i vr{i se rasklinjavanje Slika 3.5 Prethodno naprezanje sa oba kraja uàdi aktivne kotve. Dok se u presi ne dostigne sila jednaka, ili ne{to ve}a od prethodno realizovane sile na kotvi Nk01E - 'sila rasklinjavanja kabla' , nema izduènja kabla, jer jo{ uvek klinovi nisu 'i{~upani' iz ankerne plo~e, videti i sliku 1.16. Nakon rasklinjavanja kotve, kabl po~inje da se izduùje, da se doteè za èljenu razliku ∆ , do kona~ne vrednosti sile Nk02 , slika 3.5c. Trenje pri dotezanju u principu nije jednako trenju pri prvom utezanju, jer je struktura povr{ina koje sa taru delimi~no izmenjena. Iako koeficijent trenja pri dotezanju µ' moè da bude i do 50% ve}i, µ' = 1,5µ , u praksi se obi~no usvaja da su parametri µ i k jednaki u oba slu~aja. S obzirom da sila trenja pri kretanju kabla zavisi od sile pritiska na kontaktnu povr{inu, promene sile du` kabla pri njegovom dotezanju ne vr{e se na osnovu sile dotezanja ∆ , ve} na osnovu ukupne sile u kablu, Nk01E + ∆ . Dotezanje kabla menja tok ukupnih sila Nk0x u kablu, slika 3.5c. Ako je sila na desnom kraju dotegnuta do iznosa Nk02 , iz geometrijskih razmatranja N k 0 ( α) = N k 0 e
3- 5 V.Alendar - Prethodno napregnuti beton moè da se odredi poloàj preseka x 0 , u kome su se vrednosti sila usled dva utezanja izjedna~ile, N k01x = N k02x , slika 3.5c. Isti efekat moè da se postigne i sa istovremenim utezanjem kabla sa oba kraja, za {ta nam trebaju dve prese. Ukupni efekat dobija se superpozicijom pojedina~nih efekata, na prethodno prikazan na~in. [ta je prihvatljiv gubitak sile usled trenja ne treba ocenjivati na osnovu analize jednog kabla. Da bi se postigao optimalan tok stvarne sile prethodnog naprezanja du` konstrukcije, osim utezanja Nk0α jednog kabla sa oba kraja, i usvajanje smaknutog rasporeda kablova koji se ne uteù svi u istom Kabl 2 preseku, moè da se uti~e na ravnomerniji tok α Nk02 Nk02 rezultuju}e sile - 'gde ja stanem, ti produì', slika 3.6. Kod uobi~ajenih grednih sistema, gubici usled trenja kre}u se do 5% po~etne sile na presi. N k01 U slu~aju utezanja jednom presom, {ta re}i, ako nakon prelaska na drugi kraj, zateknete 'klinove rasute po podu', sila uop{te nije stigla - 'proputovala' do ovog kraja, pa nije ni nastupilo zaklinjavanje na ovom kraju? To zna~i da imate posla sa nepredvidjeno velikim trenjima du` trase, i da se kabl negde uz put 'zaglavio'. Ovaj slu~aj bio bi ba{ iznenadjenje, ali je realno o~ekivati da se stvarna sila na ovom kraju, N k01B na slici 3.5b, razlikuje od ra~unski o~ekivane vrednosti. Ali, to bi ostalo neuo~eno, da je na ovom kraju ugradjena fiksna kotva kojoj se ne moè pristupiti! Pri utezanju kablova, postizanje traène veli~ine sile na presi N k0 nije dovoljna garancija da je prethodno naprezanje uspelo. Postignuta je sila na ~elu konstrukcije, ali nedovoljna deformacija kabla sugeri{e da je dijagram stvarnih sila u kablu - a time i ekvivalentnih optere}enja, ustvari 'trougaon', sila N k0x pala je na nulu negde unutar raspona L. Zbog toga u toku utezanja mora da se meri i hod - izvla~enje klipa prese, koji je jednak izduènju kabla ∆ k , slika 3.5a. Mereno izduènje kabla poredi se sa ra~unski o~ekivanim izduènjem kabla ∆ k s k 0 x = ∫ ds 0 Fk Ek (3.5) gde su: Nk0x - promenljiva sila zatezanja du` kabla, slika 3.5b; Fk - povr{ina uàdi kabla; Ek - moduo elasti~nosti uàdi; s - krivolinijska koordinata trase kabla. U slu~aju plitkih trasa kablova (s ≅ L ) i pribli`no kontinualne promene sile Nk0x du` nosa~a, slika 3.2b, moè da se usvoji da je N k01 Kabl 1 Slika 3.6 Preklapanje kablova zbog kompenzacije gubitaka usled trenja ∆ k N N k 0 = F E k gde je N k0sr - srednja vrednost sile u kablu na duìni L. Pri prose~noj dilataciji ~elika u fazi prethodnog naprezanja od oko N k0sr /F k E k = 5-6 (po~etni napon u kablu od oko 1000- 1200MPa), izduènje kabla iznosi ∆ k = 0,005x1,0 = 5mm/m. Za nosa~ duìne L = 30m, izduènje kabla je reda veli~ine ∆ k =0,005 x 30000 = 150 mm. U slu~aja kabla duìne L = sr k L (3.6)
Page 1 and 2:
Literatura 1. Leonhart F., Prednapr
Page 3 and 4:
1. UVOD Sadràj 1.1 OSNOVNA IDEJA I
Page 5 and 6:
4.6.2 Teorija grani~nih stanja 4.7
Page 7 and 8:
1. UVOD 1-2 V.Alendar - Prethodno n
Page 9 and 10:
1-4 V.Alendar - Prethodno napregnut
Page 11 and 12: 1-6 V.Alendar - Prethodno napregnut
Page 13 and 14: 1-8 V.Alendar - Prethodno napregnut
Page 15 and 16: 1-10 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 19 and 20: Slika 1.21 Dva tipa fiksnih kotvi (
Page 23 and 24: V.Alendar - Prethodno napregnuti be
Page 27 and 28: Slika 1.41 Spolja{nje prethodno nap
Page 29 and 30: N k N k N k N k N k N k N k N k a)
Page 31 and 32: kotve unosi koncentrisanu silu, bez
Page 33 and 34: aksijalno optere}ena greda silom N
Page 35 and 36: osloncem - tzv. 'dekompresija prese
Page 37 and 38: 2.2.4 Oblikovanje realnih trasa kab
Page 39 and 40: Pri definisanju realnih trasa kablo
Page 41 and 42: desnog kraja konstrukcije (videti i
Page 43 and 44: no betonskih konstrukcija zgrada, i
Page 45 and 46: Kod prethodnog naprezanja plo~a koj
Page 47 and 48: M 4 = N k e = 2860 x 0,20 = 572,0 k
Page 49 and 50: - Presek 1 - ekvivalentne koncentri
Page 51 and 52: tgα1 = e/(L/2) = 85/1000 = 0,085
Page 53 and 54: Presek 3 M P3 = 100 x 10 + 100 x 5
Page 55 and 56: - Skretno podeljeno optere}enje u p
Page 57 and 58: 2.3.6 Primer 6 Za ro{tilj betonskih
Page 59 and 60: 3. STVARNI EFEKTI PRETHODNOG NAPREZ
Page 61: 3- 3 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 65 and 66: 3- 7 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 67 and 68: 3- 9 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 69 and 70: N kA a) b) c) N k0A T k0A = N k0A s
Page 71 and 72: 3- 13 V.Alendar - Prethodno napregn
Page 75 and 76: 3.3.3 Ukupan trajni ugibi konstrukc
Page 87 and 88: 3.5 PRIMERI 3.5.1 Primer 1 3- 29 V.
Page 89 and 90: - Presek 1 x=30,0m Σθ 4-1 = 0,238
Page 91 and 92: Pad sile prethodnog naprezanja rezu
Page 95 and 96: (B) Sila prethodnog naprezanja nako
Page 97 and 98: 2592 (D.2) Procena, prema izrazu (3
Page 101 and 102: 3.5.6 Primer 6 3- 43 V.Alendar - Pr
Page 103 and 104: 3.5.7 Primer 7 3- 45 V.Alendar - Pr
Page 105 and 106: 4. DOKAZ POUZDANOSTI PRETHODNO NAPR
Page 107 and 108: Malo je verovatno da }e neki invest
Page 109 and 110: f C σ bdop σbzdop βz a.) σ ∆
Page 111 and 112: Na osnovu poznate, sra~unate vredno
Page 113 and 114:
prethodnog naprezanja, obi~no se us
Page 115 and 116:
.) Dokaz napona u fazi eksploatacij
Page 117 and 118:
vertikalnih uzengija, na primer, sl
Page 119 and 120:
(kablovi i beton su spojeni) za izn
Page 121 and 122:
flan{om, ima duplo ve}i kapacitet d
Page 123 and 124:
4.4.3 Lom stati~ki odredjenih konst
Page 125 and 126:
Iz ~injenice da se vide kotve, logi
Page 127 and 128:
a.) b.) q u1 q u2 θ pl M Ru1 M Ru1
Page 129 and 130:
Prema izrazu (4.16), vrednost sekun
Page 131 and 132:
4.7.1 Prethodno naprezanje na stazi
Page 133 and 134:
savijanja po visini preseka posledi
Page 135 and 136:
- Poloàj rezultante prethodnog nap
Page 137 and 138:
(E) Kontrola glavnih napona zatezan
Page 139 and 140:
4.8.3 Primer 3 Za popre~ni presek u
Page 141 and 142:
Iteracije: U slu~aju da je neutraln
Page 143 and 144:
4.8.4 Primer 4 Za stanje napona u p
Page 145 and 146:
4.8.5 Primer 5 Za dispoziciju kraja
Page 147 and 148:
5- 1 V.Alendar - Prethodno napregnu
Page 149 and 150:
Tip elementa Korisno opt. kN/m 2 d
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
c k2z k2 T b k 1 k 1z M g D b0 k b1
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
5- 11 V.Alendar - Prethodno napregn
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
5.11 PRIMERI 5.11.1 Primer 1 5- 17
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
(C) Pregled stanja napona 5- 21 V.A
Page 169 and 170:
5.11.2 Primer 2 5- 23 V.Alendar - P
Page 171 and 172:
Uslov iskori{}enja napona zatezanja
Page 173 and 174:
Ekscentricitet kablova na ~elu nosa
Page 175 and 176:
- Koncept 'rezultuju}e sile pritisk
Page 177 and 178:
Srednja vrednost podeljenog ekvival
Page 179 and 180:
x Mg M∆g Mp Mq m kNm kNm kNm kNm
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
5.11.4 Primer 4 5- 37 V.Alendar - P
Page 185 and 186:
Page 187:
Napon (MPa) 0.80 0.60 0.40 0.20 -0.
show all

Download - DNEC

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?