Download - DNEC

savijanja po visini preseka posledica su skretanja trajektorija pritisaka, ~ija je rezultanta
sa leve strane na mestu kotve, dok na desnoj strani rezultanta prolazi kroz te`i{te preseka
TL, slika 4.35.c. Maksimalni moment savijanja uravnote`en je spregom unutra{njih sila
Z i D, na kraku sila (h-x), a sila smicanja T obezbedjuje ravnote`u horizontalnih sila u
preseku sa prslinom. Potrebna vertikalna armatura F au za prihvatanje zile Z , sra~unava se
sa ne{to ni`im dopu{tenim naponom u ~eliku uzengija, zbog kontrole {irine prslina (ne
vi{e od 140MPa), i rasporedjuje se na du`inii od oko h / 2 od ~ela nosa~a. Algoritam
prora~una je slede}i:
- sra~unava se stanje normalnih napona σ b preseka visine d usled dejstva samo sile
prethodnog naprezanja N k0 , slika 4.35.c. Za vrednost sile N k0 po`eljno je uzeti maksimalnu
vrednost sile na presi, sa eventualnim prekora~enjem zbog kompenzacije gubitaka usled
klizanja klina;
- za '{tap' optere}en sa jedne strane silom N k0 , a sa druge'podeljenim optere}enjem'
- naponima σ b , slika 4.35.c, sra~unavaju se momenti savijanja po visini, slika 4.35.d, i
odredjuje vrednost maksimalnog momenta M max ;
- za sra~unatu vrednost M max , sra~unava se sila zatezanja Z = M max / (h-x ) , gde
mo`e da se usvoji h ≅ d, i x ≅ (0,3-0,4)d ;
- na osnovu sile Z , potrebna ukupna povr{ina uzengija iznosi F au = Z / σ adop .
4.7.3 Du`ina uvodjenja
Trajektorije napona pritisaka unetih kotvom postupno propagiraju u presek. Da bi se
ostvarilo ra~unsko stanje napona u celom preseku, potrebna je odredjena du`ina - du`ina
uvodjenja, koja zavisi od geometrije popre~nog preseka nosa~a.
N k
a.)
b.)
β
β
Slika 4.36 Uvodjenje napona u presek
β
β
U slu~aju T - preseka, trajektorije prvo 'putuju'
kroz rebro, i potom zalaze i {ire se kroz gornju
flan{u, slika 4.36 (videti i sliku 2.19). Za ugao
ulivanja trajektorija β , obi~no se usvaja
vrednost arctg(2/3), odnosno β ≅ 34,5 0 .
Kod slo`enih preseka, kao {to su preseci mostovskih
nosa~a na primer, potrebno je kablove
uvesti 'na vreme', tako da se omogu}i formiranje
o~ekivanih napona u `eljenim presecima.
4- 29