Nova slika II - Jovan Despotović

detektovanje opasnosti koja se pripremala i počela valjati poput neke elementarnekatastrofe podaleko od njihovih stvarnih interesovanja.Velika diskusija vodila se oko odnosa moderne i postmoderne, posebno zbogcezure (hijatusa) koju je učinila konceptulna umetnost. To je bio jedan nivo neslaganja ukritici, drugi se ticao uopšte opravdanosti postojanja postmoderne s obzirom na brzureakciju umetnika iz koje su neki teoretičari videli smisao pojave druge moderne. Pitanjeje bilo da li je moguća bilo kakva moderna (makar i sa predznakom nova ili druga)nakon postmoderne? Ovu dilemu pokrenuo je ljubljanski teoretičar umetnosti TomažBrejc u tekstu pod istim naslovom 1988. godine u kome je analizirao aktuelnoslovenačko slikarstvo ukazujući na njegovu delimičnu promenu od transavangardnogidioma prema specifikovanim formalističkim postavkama u tradiciji, ili u vezi, sanekadašnjim fenomenima visokog modernizma. Sasvim bez neke vidljivije veze saBrejcovim razlozima, u srpsku kritiku se ovaj stav preselio uz jednu promenu: u tekućojpolemici ta u biti ideja koja je torijski problamatizovana postala je tvrdnja jer je iz njenognaslova izostavljen bitan interpunkcijski znak (pitanja). Genezu ovog procesa nadalje je usve zaoštrenijem sporu bilo moguće pratiti u brojnim tekstovima novomodernista koji supreuzeli ovu sintagmu i postmodernista koji su žustro pitali da li je baš tačno definisanstatus nove (druge) moderne posle postmoderne. Kako je početkom devedesetih godinaevidentno došlo do promene jezičkih, a time i tekstualnih (kritičkih) promena na krilunove umetničke produkcije, a pre svega ta se promena primećuje u odnosu prema njenojmatičnoj umetnosti – onoj nastaloj iz dejalekata umetnosti osamdesetih, koja je postalaparadigmom za našu postmodernu. Začetak ovog procesa identifikovan je u predgovorukataloga izložbe Rane devedesete – jugoslovenska umetnička scena, održane 1993.godine. Tom prilikom je iskazao interesovanja za onu vrstu recentne umetničkeprodukcije koja je svesno/nesvesno baštinila isključivo na idejama druge linije, odn.konceptualnih strategija sedamdesetih godina kao poslednje avangarde ovog veka, a čimeje uostalom upravo dat najveći teorijski doprinos budući da je iza nje stajao našnajznačajniji kritičar i zastupnik te ideje. Time je istovremeno pokazano i pomeranjevlastitog interesovanja sa dela one vrste artificijelne produkcije koja se direktno iotvoreno nadovezivala na umetnost osamdesetih sugerišući njen (prerani) kraj, a time inagli završetak umetnosti osamdesetih ili nove slike u našoj umetnosti.Zbirka tekstova koja je ovde data pod naslovom Nova slika vremenski sepoglavito odnosi na period osamdesetih godina. No, dekadna periodizacija umetnostipokazala se u mnogim slučajevima, a ovde je to potvrđeno, kao suviše kruti okvir koji neodgovara stvarnom stanju u umetnosti. Naravno da se poetika umetnosti devete decenijene završava sa poslednjom godinom te dekade, već se ona proteže, kao odjek, kaonastavak, kao izmena unutar istog ili sličnog idiomskog formata i tokom sledećih godina,dakle i u devedesetim. U opštoj nepreglednosti devedesetih u umetnosti, a dramatičnih upolitici, ipak je moguće zapaziti i neke prepoznatljive jezičke postavke pretekle iz noveslike koji su se kao postojana, i još uvek inspirativna vrednost ponovila u novojgeneraciji umetnika. Dakle, ono što se u tom svetlu pojavilo i nakon vrhunca umetnostiosamdesetih našlo je mesto u ovoj zbirci tekstova ukazujući time da je su promene kojeje ona unela bile dublje i dalekosežnije nego što su mnogi tumači svojevremenopredvideli i priželjkivali.Napokon, u ovim završnim uvodnim napomenama istakli bismo da su naslovitekstova u ovoj knjizi dati originalno kako i stoji u rukopisu tih napisa, a u nekimizvorima ispod teksta dati su naslovi pod kojima su oni objavljeni. Tekstovi su direktno9