Nova slika II - Jovan Despotović

198pravi taj kulinarski specijalitet, a kao legenda uz rad stoji odštampan recept za pripremutog jela. Drigu rad su zapravo tri zasebne, identične celine koje zauzimaju tri galerijskaprostora i nalik su stolu po kome su proliveni pravi beli bubrezi u autentičnoj životinjskojkrvi. Stolovi na kojima su oni postavljeni deluju na taj način da dobijaju dvostrukuulogu: najpre njihova brutalna prizornost pravih životinjskih organa rasutih po pravojkrvi podseća na izgled klanice u kojima se te životinje kolju i čereče ali su i nalik"kuhinjskim" stolovima na kojima oni treba da se pripreme za to popularno i ukusno jelo.Opšti drastični vizuelni prizor, ne artificijelan već bukvalan, dopunjen sa užasnimzadahom koji nastaje usled raspadanja organske materije podstiču na pojačanu emotivnui intelektualnu reakciju gledalaca koji su nenaviknuti da u galerijskom prostoru, gde poprirodi stvari, uobičajeno, nailaze na "estetizovane" umetničke predmete, izazivajustanovitu unutrašnju pobunu koja se kosi sa standardnim osećanjem kada se želi pojestiroštilj načinjen od tih organa.U najvećoj prostoriji Konkordije Grozdanić je postavio još dva rada: po prostorusu raspoređeni izvrnuti, specijalno načinjeni betonski "Kalupi" sa dugačkim čelečnimdrškama iz kojih ističe neka materija nalik smoli i razliva se po podu galerije, a na zid jeinstaliran rad "Ašovi" koji čine pedesetak pravih malih ašova zabijenih direktno u crnoofarbani zid koji je tim činom dakako poprimio ozbiljna fizička oštećenja. I jedan i drugirad deluju svojim ogromnim energijama, opet žestokom vizuelnom prizornošću koja jesasvim netipična za izgled i sadržaj standardne galerijske umetnosti na koju su prosečniposetioci izložbi naviknuti i koje na njima očekuju.A to je upravo i jedan od bitno postavljenih ciljeva ovog autora koji je u svomradu prošao ne samo fakultetsku naobrazbu (diplomirao slikarstvo na sarajevskojLikovnoj akademiji) već i kroz prethodnu fazu tokom osamdesetih godina koja jeparticipirala na liniji analitičkog i primarnog slikarstva. Dolaskom u rodni Vršacpočetkom devedesetih u vreme kada započinju jugoslovenski ratovi i drama raspadanekadašnje države, Grozdanić iz temelja menja svoj kreativni stav koji se grana unekoliko pravaca, o čemu će kasnije biti više reči.Da se još za trenutak vratimo izložbi u Konkordiji. Tu su još dva rada postavljenau njen dve preostale prostorije: "Predlog za javnu fontanu" i "Barikade". Ovi radovi suznatno "estetičniji" ali takođe kombinovani da žestinom prizora. Predlog za fontanu jezapravo četvorostrana instalacija na čijem je svakom od zidova postavljena istoobraznačesma načinjena nalik starim dvorišnim perionicama s jednim dodatkom: u svaku od njihstavljena je bela krpa natopljena "krvlju". Pranje ruku, ili u ovom slučaju, pranje krvavihkrpa, futuristički i simbolički govori o predstojećem poslu okajanja daljih i bližih,individualnih i kolektivnih istorijskih grehova kojih je naša stara i novija povest prepuna.A (ideološke) "barikade" koje se tome energično postavljaju ne mogu biti ni prepreke niizgovor. Grozdanićeve barikade su džakovi ispunjeni mlevenim kakaom (koji se koristiza konditorsku industriju) koji je zbog dugog stajanja u lošim klimatskim uslovimapočeo da plesnjavi i da meša prijatne i neprijatne mirise. Njegova slatka aroma sve višeje potisnuta otužnim ukusom raspadanja i truljenja. Dakle, još jednom zapažamodvostruku i aluzivnu Grozdanićevu nameru da istovremeno kod gledalaca izazove iutisak prijatnog i lepog kao i osećanje mučnine i gađenja.Ko poseduje kompjuter i umrežen na Internet, na adresi: www.gera.vrsac.commože pregledati tek urađeni Grozdanićev web-sait nazvanom "Alegorije" koji je zasadobuhvatio samo period njegovor rada između 1994. i 1999. godine uz mogućnostpretrage po obilju ilustracija, biografskih podataka i tekstova posvećenih njegovom radu.