Nova slika II - Jovan Despotović

282Pilipović, Marija Vauda i još nekolicina) potekli iz klasa onih autora koji su bili vodećiprotagnosti umetnosti osamdesetih (Mrđan Bajić, Mileta Prodanović, Veljko Lalić, RatomirKnezević itd.). Ali idejna i tehnološka promena koja je zahvatila celokupnu vizuelnuumetnost odrazila se, kao prvi simptom promene, upravo u njihovim radovima. Paralelno sanjima i umetnici koji su se interesovali za slikarski medij (Aleksandar Dimitrijevi, NikolaPilipović, Zoran Naskovski) krenuli su putem revalorizacije nekih fenomena modernizmaXX veka plastičkim govorom druge ili nove moderne. Skulptura je potom, još jednom,posebno u radovima Mirjane Đorđević i Ivana Ilića, otvorila potpuno novu stranicu – visokotehnološku u procesu produkcije rada i na taj način, oni su zapravo ispisali sledeće poglavljeu umetnosti devedesetih godina. I da se još jednom vratimo slikarstvu i da istaknemo i dostaznačajnu, neformalnu, grupu umetnika, poput Uroša Đurića, Stevana Markuša, DanijelaGlida, Jasmine Kalić, i dr. koji su istovremeno zasnivali kreativni koncept i na iskustvima’obnove slikarstva’ osamdesetih i na novoj ikonografiji devedesetih koje objedinjava jedanekspolizivni kolorizam koji dominira kao opšti znak nad tom generacijom. I da na krajuspomenemo i umetnike koji su se kao najmlađa generacija pojavila na samom istekudevedesetih, poput, Nikole Savića, Lane Vasiljević, Nikole Pešića, Aleksandre Kostić,Mirjane Petrović, Saše Stojanovića, Anice Vučetić, Miroslava Pavlovića, BogdanaPavlovića, Biljane Đurđević itd, koji su zapravo ukazali na disperzivne, ’nepregledne’pravce kretanja umetnosti posle 2000. A tu umetnost s uspehom, a to znači sa tačnomintrepretacijom mogla je pratiti samo generacija kritičara koja je stasavala u istom takvomkulturnom ambinjentu, ambijentu (u mnogome) izneverenih nada.Glavni kritički, a delom i teorijski radovi bili su objavljivani u specijalizovanimčasopisima. koji su, opet, na isti način pratili i objašnjavali premone u umetnosti. ’Moment’koji je od 1984. do 1991. godine beležio najvažnije događaje u ovoj vrsti umetnosti na’jugoslovenskom umetničkom prostoru’ prestao je da izlazi iz finansijski razloga (ali nesamo zbog njih), a redakcija koja ga je uređivala podelila se i pokreula dva nova magazinaiste, 1993. godine – ’Projeka(r)t’ u Novom Sadu i ’New Moment’ u Beogradu.Ako je ’Projeka(r)t’ zapravo sa novom redakcijom ulavnom nastavio orijentacijuugašenog ’Momenta’, dotle je ’New Moment’, po ugledu na neko glasilo korporativnogbrenda, poput prave robne marke uneo jednu novu živost u obamrlom polju kritičkog iteorijskog prosuđivanja i tumačenja umetnosti koje je tada doživljavala jednu novu