Nova slika II - Jovan Despotović

260Interesovala me je tema-života-tema-vremena, koja bi mogla pružiti dokumentarnosaznanje o generaciji koja promišlja, predoseća i živi ono što stvara... U sadašnjemtrenutku, u savremenoj beogradskoj umetnosti postoje neslućene mogućnosti krajnjegispoljavanja individualnosti... Njene osnovne karakteristike: izgrađivanje hermetičkihstvaralačkih sistema, za čije razumevanje je potrebno uložiti dosta napora, ili pristajanje nadopadanje, na ponavljanje niza osećanja i mišljenja dovedenih na taj način do besmisla. Usvakom slučaju, sva traganja i svi pokušaju uobličavanja ličnih šifri i ličnih poruka,zavređuju strpljivo i nedramatično saznavanje.Lične šifre, lične poruke - ovde se opaža i začetak jednog novog jezika u kritici kojinastoji da na isti ili sličan način teče ravnopravno sa onim što se događa u samom poljunove slikovne predstave umetnosti osamdesetih. Ovaj novi jezik naročito će biti razvijen ikarakterističan kod oni kritičara koji su vlastitu profesionalnu delatnost započinjalitumačenjem umetnosti Nove slike istovremeno sa njenim nastankom.Trajnije karakteristikeKolebanja koja smo identifikovali, a koja se odnose na sudove o najnovijoj umetnosti -njenim značenjima, poreklu i namerama, gotovo da je moguće pratiti u svim tekstovimanastalim u ovim ranim godinama recentne slikarske obnove. Poslužićemo se još nekolikimkraćim navodima dve kritičarke umetnosti - Jadranke Vinterhalter i Bojane Pejić, i jednogumetnika - Tahira Lušića, koji će nam ukazati na specifičnost različitih tumačenja oveumetnosti, njenih uzroka i uzora koji su sasvim otvoreno, kako je tada pisano - poput citatapreneti u ovo živo slikarstvo i sklupturu.Ta vrsta dilema ponajjasnije se može videti u tekstovima - predgovorima katalogaizložbi koje je koncipirala Jadranka Vinterhalter. Već na izložbi Prostor skulpture (SalonMuzeja savremene umetnosti) ona u nekim radovima zapaža mogućnost različitograsporeda elemenata u prostoru dajući im dimenzije ambijenata gde masa ne samo dazaprema prostor već ga i artikuliše. Ova vrsta ambijentalnog odnosa materijala i oblikaunutar prostora nekog rada u ovoj ranoj fazi ukazuje da se na novu umetnost može gledati izdva ugla: s jedne strane ona je vrlo odgovorna, gotovo na tradicionalistički način, premamediju (pre svega skulptura), a sa druge, već su sasvim opravdana prekoračenja medijskih