Nova slika II - Jovan Despotović

179tekućeg stilskog razdoblja. Takvi autohtoni, individulani svetovi makar da su podstaknutispoljašnjom zbiljom, nekim privatnim događajem ili krajnje ličnim ambijentom, zapravo suizmaštane situacije, stanja i predstave koje tragaju za neviđenim, tek otkrivenim idoživljenim (iskustvenim) stanjem duha i prizorima autorkine fantazije.Drvo je svakako ponovo otkriven materija u vajarstvu kasnih osamdesetih. BožicaRađenović je suvereni vladalac ovim materijalom bilo da grubo teše velike komade drveta,bilo da pokatkad insistira na ponekom detalju ili u nekoj manjoj formi kada oblikuje finijomobradom. Dakako, potpuno u duhu umetnosti novog prizora, Božica Rađenović često bojisvoju skulpturu, tek toliko da je koloristički oživi i uvede u red onih aktuelnih i aktivnihdela savremene umetnosti koja vlastitim sadržajem, prizornošću i likovnom sintaksomupotpunjuju mozaičnu sliku vodećeg toka u umetnosti ovog trena. Sa pojavom BožiceRađenović, srpsko vajarstvo dobilo je jednog izuzetno zanimljivog autora sa kojim je većsada moguće računati na duži period i na najviše domete.Moment, 23/24, Beograd, 1991. (objavljen 1995)Marina Vasiljević-KujundžićPočetak poslednje decenije ovog veka u umetnosti očigledno nije obeležen velikim i jasnimznacima promena oblikovnih shvatanja, kakav je bio slučaj sa prethodnom dekadom kada seodigrao jedan od najuzbudljivijih umetničkih preobražaja novijeg vremena. No, ako nismou orilici da nadalje pratimo temeljnee zamene umetničkih ciklusa, zasad - ono smo uizvanrednoj mogućnosti da evidentiramo pojavu još jedne nove generacije umetnika koja jevanredno dobro razumela pouke prethodne plastičke obnove što je u uslovima beogradskogvajarskog kruga poprimila ponajbolje karakteristike, a u pojedinim njenim primerima, čak iu međunarodnim relacija koje se uspostavljaju na velikim izložbama poput bijenala uVeneciji, Sao PAolu i li Sidneju.Marina Vasiljević-Kujundžić jeste novo ime u ovom smislu, i ona spada međunajzanimljivije autorske pojave iz te generacije. Završila je Fakultet likovnih umtnosti uBeogradu, i sada je na postdiplomskim studijama na istoj školi, ovo joj je treća (u GalerijiKNU), odnosno prva prava (pošto je do sada dva puta izlagal sa još dvoje umetnika).Osnovni sadržaj njenih skulptura kreće se u traženju adekvatne prostorne relacijesamog rada što je bitno mesto umetnosti osamdesetih godina, i formalno postavljanjeproblema mogućnosti materijala (drvo, mesing, gvožđe, poliester, terakota) u srž njenogdela čiji plastički i vizuelni sklop ode za tragom striktnih autorskih intencijalj formiranjapredstave mitskog, te posebno, kako je to uočila lidija Merenik, za temom pajsaža ipredstave zamka u tom okviru. U njenim ambijentalnim, velikim radovima kao i u malim,gotovo maketama, dominira jedno izuzetno skulptiorsko osećanje za materijale, prostor isvedenost boje, za veštačke materijale sa tek mestimično naglašenim kolorističkimintervencijama koje tanjkođe potvrđuju onaj poznati senzibilitet za aktuelno plastičkovreme.Marina Vasiljević-Kujundžić se čvrsto drži onih umetničkih projekata ovoga vekakoji su bivali pre svega okrenuti imaginativnom, utopijskom, začudnom i čulnom. Ovakavsled kritičkih pojmova koji definiše sadržaj njenog dela ponajbliže upravo i odgovaranjenom senzibilitetu istraživača u zaklonjenim kreativnim oblastima, manje dostupnim