Nova slika II - Jovan Despotović

160angažovanog slikarstva četrdesetih godina. To znači da je sama kompozicija slikezasnovana na jednom latentnom unutrašnjem fokusu koji je i drži na okupu i u koji se stičusvi njeni znaćenjski tokovi. Stoga se i ništi dilema da li je ovo predmetno ili bespredmetnoslikarstvo pošto se na zaklonjenom figurativnom fonu odigrava važnije hromatsko zbivanje.Priča je u ovim slikama skrivena, zakamuflirana onoliko koliko je u funkciji zadržavanjapažnje, produženog gledanja da bi se uočile sve komponente ovog višeslojnog sistema.Musovića smo od ranije zapamtili kao zanimljivog crtača koji se interesovao zaegzistencijalnu sudbinu čoveka, po čemu je tada bio blizak opštoj klimi ’beogradske crnefigiracije’. Sada smo ga upoznali kao istaknutog predstavnika poniranja u dubineindividualnih, privatnih umetničkih shvatanja.Žestoki potezi bojom, Tafil Musovi, Slike, Književne novine, Beograd, 9.12.1982.2Erotske teme u miljeu beogradske likovne produkcije redovno su marginalne pojave, madasu one u nekoliko različitih vidova i kroz nekoliko autorskih shvatanja konstantno postojale.Potiskivano, minimalizovano, nipodaštavano i često tabiuzovano pod uticajem važećegukusa sredine, slikarsstvo jasnih i jakih seksualnih naznaka postojalo je isključivo kao ispad,esces, fenomen vezan za aktivnost određenih umetnika čije stvaralaštvo ovoga tipa nikadanije stvarno pripadalo ovom ambijentu. No, sa pridošlom generacijom umetnika koja se nijelibila da najglasnije manifestuje svoje umetničke i životne nazore, u samom središtu nekihnjihovih interesovanja našle su se i apokrifne teme i sadržaji. Iako je tradicija erotike ibeogradskoj umetnosti faktički beznačajna, ona je sa umetnicima okupljenim oko novogtumačenja slikarske materije u osamdesetim godinama, deklarisana kao jedna odnajvažnijih. Tematsko i stilsko oslobađanje koje se odvija u najnovijem periodu savremeneumetnosti otvorilo je izvanredno veliko područje za delovanje u koje su novi stvaraoci bezkompleksa zakoračili.Tafil Musović (rođen 1950. u Mlečanima, završio Fakultet likovnih umetnosti uBeogradu 1974.) pre sve godine održao je samostalnu izložbu slika u Galeriji Kolarćevognarodnog univerziteta kada je ukazao da je radikalno ušao u svoje vreme, da se nijeustručavao da svoj slikarski manih gradi na novim plastičkim osnovama i drugačijimpiktoralnim formulacijama. I mada je bilo očigledno da on u velikoj meri duguje tadašnjojopštoj atmosferi prepoznatiljive poetike beogradske figuracije, istovremeno je učinio iznačajno pomeranje prema neoeksresionizmu ovog vremena i likarstvu novog prizora. Naplanu plastičke faktografije već tada je bilo sasvim izvesno da mu je namir doslednoosavremenjen, ali da se u samoj strukturi slike, njenoj kompoziciji, definisanju jednogsredišta celokupnog zbivanja, kolorističkim aranžmanima i implicitnoj fabularnosti,zadržavaju elemnti tradicionalnijeg slikarstva iz prethodnog perioda koje je Musović tekzapočeo da integriše u svoju sliku prema meri spostvenih nazora.Serija crteža koja je tokom poslednje nedelje februara izložio u Galeriji SKC-a,obznanjuje definitivno i spretno raskidanje sa metodom rada po opšteprihvaćenom načeluformiranja slikarske (i crtačke) predstave. Sama tema ove izložbe – erotika- umnogome jedoprinela tekućoj Musovićevoj emancipaciji, budući da je ona nužno zahtevala sasvimodređenu i precizno stvaralčku poziciju pri radu, kada nije bilo moguće zapasti u direktnoopisivanje. Tu je takođe i manji format radova koje adekvatnije odgovara intimnoj poetici,