Nova slika II - Jovan Despotović

178smo imali prilike da vidimo (Galerija Doma omladine), na toj sceni biti uspešno. Slike JasneTopolski deluju izuzetnom svežinom, oslobođenom imaginacijom i strogošću upotrebelikovnih sredstava koja delimično idu perma kolorističkoj redukciji na belu boju i njenekstrakcije, a delimično prema poetičnosti vizuelnih impresija svojstvenim dečijimiskustvima. U oba ova glavna formalna, odnosno stilska određenja J. Topolski se veomasuvereno kreće i već na svojoj promotivnoj izložbi dokazuje da poseduje varreednuslikarsku tananost.Jasna Topolski je završila Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu u vremedominacije uemtnosti osamdesetih godina, odnosno slikarstva "novog prizora", koja je,između ostalog, maksimalno oslobodila upravo individualnu poetsku mitologiju stvaralaca.U slučaju J. Topolski ovi uticaji su više posredni i unutrašnji, oni idu za dubinskimrazlozima koje postavlja njen vlastiti slikarski temperament, ali su ipak krajnji rezulatati,koji se lako čitaju sa njenih slika, u domenu vrlo žive aktuelnosti koja uistinu i odlikujeponajbolje među sadašnjim slikarstvom u Beogradu.Suptilnost slikarskog prizora na platnima Jasne Topolski nesumljivo je osnovnakarakteristika njenih dela. Tema ovih prizora usredsređena je na fragmente "sećanja" iznjenog detinjstva koje se odnosi na pojmove i vizuelne predstave životinja kao i na nekedogađaje. Lakoća kojom J. Topolski oblikuje na površini platna, živost i "iskustvena"ubedljivost, autentična i individualna istinitost ovih doživljaja okvir su njihovih značenja ivrednosti ovog slikarstva, koje ima lepu tradiciju u našoj novijij umetnosti, a takođe ividljivu podršku u delu slikarske i kritičarske javnosti koja je sklona upotrebi sličnihsredstava ekspresije. Gotovo da je to i posebno formiran socio-kulturni fenomensvojevrsnog otpora zaoštrenog individualnog stava prema sve agresivnijim grupnim ili čak imasovnim nastupima ne samo u umetnosoti. Isložba Jasne Topolski je dragocen doprinosafirmisanju te nadošle klime malih, intimnih svetova slikarske i životne zbilje zbilje kojimogu delovati i kao upozorenje u ovim prostorima i u ovoim uslovima.Moment, 22, Beograd, 1991.Božica RađenovićSkulptura doslovno dominira beogradskim likovnim prostorom! Do ovakve tvrdenje dolazise već letimičnim pogledom na izlagačku praksu gradskih galerija tokom ove godine, ako iuvidom u opšti izgled velikih revijalnih izložbi u kojima pored pokojeg neposustalog vajarastarije i srrednje generacije, apsolutno vlada generacija tek pridošlih skulptora koja je usilnom naletu zauzela središnju poziciju aktuelne plastičke misli u ovom trenutku. Jedan odbrojnih dokaza je i izuzetno zanimljiva izložba Božice Rađenović u Galeriji KNU (koja jesopstvenom izlagačkom politikom tokom poslednjih nekoliko godina upravo i doprinelaovako visokom statusu medija skulpture).Božica Rađenović je rođena 1965. godine u Beogradu; završila je Fakultet likovnihumetnosti 1989. u kalsi Jovana Kratohvila, a postdiplomske u klasi Caje Radijčića. No,glavni uticaj na plastičku sintaksu, ili u opštem smislu, stilsko opredeljenje BožiceRađenović svakako da je proizašlo iziskustva umetnosti osamdesetih, kada je problemoblikovanja doslovno sveden na pitanje novog oblika, izmaštane forme koja će višesvedočiti o individualnom, unutrašnjem svetu, nego što će doslovno odgovarati na izazove