Nova slika II - Jovan Despotović

200"Slike Biljane Đurđević pokoravaju se nekim pravilima kabarea kao kategorije -po referencama, naznakama kostima, prikrivenim ili mutiranim citatima, one naznačujuvremenski horizont koji je širok, rastegljiv, neodređen, ali sa druge strane izuzetnofokusiran na granične situacije života. Njene pikturalne implozije - izvedene u jezikutradicionalnog slikarstva, slikarstva kao kumulativnog iskustva generacija i generacijaonih koji su u ruci držali četkicu - jesu pre svega sekvence, skoro bi se moglo rećikadrovi nekog imaginarnog filma koji posmatrača navode da pokuša da rekonstruišenarativni tok. Epski zamah njenih kompozicija, menumentalni 'vajdskrin' - čak i kada supojedine slike manjih dimenzija - suvereno gradi jedan lični stav, opisuje zapravospecifično mesto sa kojeg se posmatra i sam način posmatranja sveta. I utoliko sasvimrazličite reference, od Ničea i Šilera (čiji 'Valenštajn' stoji u početku konceptualnegradnje ovog slikarskog projekta), izmeknutog čedno-lascivnog sveta Luisa Kerola,preko manirističkih i brutalnih odsjaja Karavađa i Artemizije Đentileski, pa sve dopoziva da se prepoznaju dobro priktrivene aluzije na Seks Pistolse ili Monti Pajtona,služe pre svega da bi se podvuklo to izoštreno, privilegovano mesto posmatranja."Aktuelno slikarstvo, potput klasičnog (ne samo po tehnici slikanjamonumentalnih kompozicija kojima majstorski pribegava i Biljana Đurđević) ispunjenoje mnogobrojnim slojevima značenja, ikonografskih i simboličkih kompleksa koji odgledaoca zahtevaju jedan pojačani intelektualni napor razumevanja i dešifrovanja prizorakoji posmatra. Osamdestih godina kao vrsta "slikarstva anahronizma" razvilo se itakozvano "učeno slikarstvo" koje je upravo išlo tom, u vreme poznog modernizma,potpuno napuštenom linijom koja se napokon svela na tautologiju: na redukovaniautogovor slikarske materije. Figuracija devedesetih devastira to estetičko načelopovraćanjem u slikarstvo puni dignitet naracije komplikovanog literarnog sadržaja kojinadasve zahteva znanje, učenost, intelektualnu posvećenost a ne neobuzdanu igru ničimograničenih keativnih sloboda.Jedan rez ove vrste kao da dolazi u pravom trenutku. On upozorava da umetnostnije besmislica kojom je moguće bilo šta načiniti i to proglasiti serioznim produktom. Usvojoj generaciji Biljana Đurđević je možda na najubedljiviji način poslala to prekopotrebno upozorenje.Treći program Radio-Beograda, Beograd, 16. V 2000.