Nova slika II - Jovan Despotović

216ostale - Bojanu Pejić, Bojanu Burić, Jadranku M. Dizdar, Jadranku Vinterhalter i dr.) kaoi glavno uporište nove kritike osamdesetih - časopis Moment, jedini koji je tokom devetedecenije bio potpuno posvećen ovoj novoj umetničkoj produkciji.Ova knjiga Ješe Denegrija sadrži i nešto što će tek uslediti: on, naime započinjeda raspravlja i jednu izrazito aktuelnu temu današnjeg trenutka - problem odnosaPostmoderne i Druge moderne. Za prvu (Postmodernu) kaže da je iz nje "proizašaoprošireniji nego ikad dotad (ali nipošto poreknut i oboren) pojam modernizma. Pojammodernizma koji u periodu postmodernizma doživljava neprekidne razrade i daljenastavke, nipošto napuštanja, vraćanja, padove u navodno (kažemo navodno jer u stvarnoto bi naprosto bilo nemoguće) predmodernističko ili antimodernističko stanje... Umetnostosamdesetih izrasta, dakle, na velikom nasleđu integralnog modernizma, otuda jepostmodernizam, zapravo integralni deo (nipošto odvajanje, otcepljenje, iskliznuće itd.)ukupnog modernističkog problemskog kompleksa; to je njegova dotle zaključna iposlednja etapa, nipošto rez od kojega dalje započinje da se odvija i ispisuje jedna sasvimnova i drugačija istorija umetnosti." Ovo je ujedno i polemički deo knjige sa stanovištaautentičnih postmodernista (a isto gledanje na ovu umetnost izneto je u knjizi još nanekoliko mesta). Oni će svakako uočiti Denegrijevo novomodernističko shvatanje dapišući o pojavi koja u svom imenu ima prefiks post (dakle onaj koji kazuje o nečemu štone stoji ni pred ni anti već posle nečeg - u ovom slučaju, posle moderne) ne može bitigovora i o njenoj zameni nekim drugim (novim) fenomenom istog obrasca, što će postatiključnim mestom najznačajnijeg kritičkog sporenja u sledećoj deceniji. A kako ćetumačiti drugu (Novu modernu, u svetlu iznetog upozorenja) tek ćemo videti. Ne samo iznavedenog razloga biće zasigurno izuzetno zanimljivo (poput kakvog romana sazapletima) pročitati i sledeću, petu Denegrijevu knjigu iz iste edicije, onu koja će seodnositi na dosad nezabeleženu promenljivost, mobilnost i raznovrsnost srpske umetnostikoja se odigrala u poslednjoj deceniji ovog veka - u devedesetim godinama.Uz knjigu Lidije Merenik "Beograd - osamdesete" (Novi Sad, 1995), Denegrijeva"Osamdesete: teme srpske umetnosti" predstvalja najznačajniji izvor opisa i ocenaumetnosti koja je nesumnjivo definisala estetički lik svoje decenije, koja će omogućitinjenim sadašnjim i budućim istražiteljima i ljubiteljima da dobiju precizan uvid u svenjene najodlučnije procese i najprominentnije protagoniste. Svima njima ona je podastrla