Nova slika II - Jovan Despotović

172interesovanjem da se umetničkom objektu pridoda transparentnost, valerska vrednost,umetanje neumetničkim materijala i drugo, što razumemo kao izričito približavanjeslikovnim kvalitetima dela. No, bliskost konstruktivnom principu, postavka rada u viduinstalacije ili potpunog trodimenzionalnog stanja, delovanjem alatima koji su bliskivajarskom priboru, odredili su ovaj njen tekući opus, pogotovu u najnovijoj fazi,atributima čistog plastičkog fenomena.Gordana Kaljalović u svom radu ne samo da se iz opštih intencionalnih razlogapoziva avangardu ovog veka, već i njena želja da ’prikuplja’ potrebne materijale ielemente za svoju skulpturu u njenom bližem i daljem okolišu (kućni predmeti, granje,žica, hartija, paus), uvrstila je u red umetnika sa naglašenom potrebom da unutar svogadela uspostavi jedan novi poredak vrednosti i sadržaja nedvosmisleno artificijelnih iimaginativnih. Boju svoga vremena ovi radovi poprimaju i po elementima eksplicitnogekološkog sadržaja kada više nije u pitanju očuvanje umetničkog stanja i ravnoteže kojaje odavno narušena, već i predlogom za jedno novo razumevanje mogućnosti i izlaza izte nepovoljne situacije koje sama priroda nudi. Otuda nimalo nije čudno da su sadržajunjenih radova indentifikovani nazivima poput ’Sećanje na primordijalni oblik’.’Usmerene energije’, ’Pokrenuta energija’ ili još bliži doživljaj prirode naveden je upredgovoru kataloga: ’Gordana Kaljalović se prepustila Bašelarovskom sanjarenju oškoljki, osluškivajući diskretno pulsiranje nekog prethodnog života u njoj.’.U nizu izvanredno zanimljivih pojava među mladim beogradskim stvaraocimanajnovijeg perioda, posebno među skulptorima,, delo Gordane Kaljalović odlikuje se ijednom veoma naglašenom intonacijom samosvojnosti, posebnosti onog osobenog tipakoja autentične stvaraoce izdvaja iz kruga ravnopravnih i značajnih. Proces stalnestvaralačke transformacije, što je zapravo osobina stvaralačkog temperamenta oveautorke, čvrstina opšteg koncepta i sigurnosti u svoj jezik zapravo su onaj agens koji ćeovo delo nesumnjivo i nadalje pokretati prema drugačijem i neobičnijem, pa time i premaživotnijem i autentičnijem.III program Radio Beograda, Beograd, 1985, Jedinstvo, Priština, 16.12.1985, Umetnost87, 70-71-72, Nova serija III,IV,V, Beograd, 1987.2Od ’malog skulptorskog traktata o ispražnjenim telesnim gnezdima’ (prva samostalnaizložba sa serijom ’kaputa’ iz 1982. godine), preko ’ispražnjenosti školjki, kuća koje bićeluči iz samog sebe’ (druga samostalna izložba sa serijom ’oblika’, ’energija’, ’reljefa’,1985.) – kako je kritika definisala njenu umetnost, Gordana Kaljalović je razvila vlastitupoetiku vajarskog jezika kroz ove radove koji čine jedan potpuno novi ciklus u tom istomplastičko-problemskom pravcu. Upoređujući ove tri izložbe, može se primetiti njenouporno nastojanje da skulptorsku formu rastereti nepotrebne masivnosti, da je otvori iolakša unutar njene mase. Tako je ona vrlo brzo evoluirala od zatvorene i ’izgubljene’mase do transparentnosti, mobilnih i laganih oblika nčinjenih od orirodnih materijala(drvo, hartija). Time je u jednom skoku elaboriran problem mase, odnosno, oblika koji tumasu u nekom delu reprezentuje. Ali su ostali neki drugi problemi koji su se u njenojnajnovijij skulpturi nemetnuli u jedan novi program.