Nova slika II - Jovan Despotović

30dotadašnjim izrazima ignorišući sve osobine, i one pozitivne, čak i one kojima senadahnjivala, umetnost koja joj je neposredno predhodila. Modernizam kao da je usopstveni zadatak stavljao buntovno prevratništvo, nipodaštavanje, ignoranciju i distancuprema svemu ostalom u umetnosti. Istorija stilova 20. veka u umetnosti je istorijanetrpeljivosti i nerazumevanja u jednoj porodici. I sa osamdesetim godinama prošlogveka s postmodernizmom, dolazi ponovo do obrata, ali sa izmenjenim interesovanjima,interpretativnim repertoarom i strateškim potezima. Novi je kvalitet u tome dapostmodernizam ne isključuje eksplicitnu mogućnost uspostavljanja stvarnog dijaloga sprošlošću ma kako da je ona udaljena ili stilski inkopatibilna. U velikom broju primeraumetnosti recentnog perioda uviđa se neprikriveno oslanjanje na baštinu, na plastičkemodele od renesanse do apstraktnog ekspresionizma. Umetnost Novog prizora postala jestil „Istorija umetnosti”, u kome se slobodno prepliću uticaji i gde se inspiracija crpe izvelikih modela paseističke umetnosti, a imaginacija podstiče prošlim istorijskimepohama koje se doživljavaju kao otvorena knjiga za nelimitiranu stilsku pretragu.Odnos najnovije umetnosti prema proteklim epohama najplastičnije se ocrtava uambivalentnom stavu osporavanja i afirmacije prema neposrednoj prethodnici –umetnosti prošle decenije ili Novoj umetničkoj praksi. Teza u znaku osporavanja iafirmacije konceptualne umetnosti koje karakterišu umetnost tekuće dekade kaoparadigmatski fenomen može se izeti i za platformu tumačenja njenog odnosa sacelokupnom istorijom umetnosti. Kako, naravno, umetnost osamdesetih nije nastala u1980. godini već je kao neprimećen fenomen trajala i tokom poslednjih godina osmedecenije, s tim što je bila samoodređena kao marginalna u vremenu koje za ozbiljanumetnički aktivizam nije uzimalo bilo kakvo materijalizovanje umetničke ideje – osimonih minimalnih radova koji su išli linijom fenomenološkog i ontološkog ispitivanjamodela. Ovi rubni slučajevi sa elementarnim ili primarnim umetničkim karakteristikamajedini su uvršteni u sistem seriozne umetnosti koja nije nimalo trpela ostatke oblika uobjektivizaciji umetničkog čina. Iz takvog stanja represije naglo je eksplodirala ipenetrirala nova umetnost upravo u tom njenom najvitalnijem području: u oblastidirektne manipulacije materijalom (makar on u nekim slučajevima bio i neumetnički) ina mestima ponovnog formulisanja umetničkih ideja izraženih u predmetnom statusudela. Procesi dematerijalizovanja umetničkog predmeta zamenji su danas procesima