Nova slika II - Jovan Despotović

46razlika između apstraktne i reprezentativne umetnosti, već između personalnosti inepersonalnosti u kreativnom aktu; napokon, odvija se očita promena smisla instalacija iambijenata sada kao „lirske ekspresije” – umetnsot tvrdih projektivnih i konceptualnihiskaza karakterističnih za prethodne decenije, uporedo sa dekonstrukcijom svih semantičkihbalasta prikačenih na glavne umetničke medije – slikarsdtvo i skulpturu. A sva ova tristrategijska pokušaja su samo moguće posledice reakcije akademski obrazovanih umetnikana sve silovitiji nastup kibernetičke, dakle veštačke, dakle virtuelne estetike. I da ove opštenapomene završimo jednim vrlo aktuelnim sloganom koji gradi mogući pasaž izmeđunamera i učinka najnovijih umetnika: „Sve ide – ukoliko nije dosadno!”. Ova naznaka jeupravo neophodna za dešifrovanje komunikacije među novim umetnicima i novimkonzumentima njihovog arta sa očigledno istim značajkama senzibiliteta. I jedni i drugiočigledno da žive u prezasićenoj ikonosferi, prebogatoj vizuelnim senzacijama gde jemogućnost izbora ili opredeljenja za specifične estetičke sadržaje određena krajnjepersonalnim osećanjem koje pokreće interesovanje, praćenje i upotrebu potrebnihfenomena. A ti fenomeni su dakako na istim znakovnim nivoima poput pojava i u drugimoblastima života i rada novih generacija kakvi su moda, film, fotografija, dizajn, dakakomuzika, kompjuterska animacija i dr.Ilustrativne primere za ovakvo stanje u umetnosti devedesetih godina započinjemo svajarkom koja je, na prvi pogled, najbliža tradicionalnom shvatanju ovog medija i finalnomizgledu takvog umetničkog dela. Reč je, naime, o skulpturama Dragane Ilić koje su nastaleu vrlo primetnom pokretu beogradskih kolorističara koji je pre svega poput svojevrsnogrevivel-a zapljusnuo ovdašnje namlađe slikarstvo. Osnovna tema ovih bojenih terakota suportreti, najčešće takođe umetnika i prijatelja D. Ilić. Ove ne toliko „psihološke studije”koliko projektovanje znakovnosti dnevnog života autorke, njenog privatnog okruženja,intelektualnih te kreativnih afiniteta u funkciji su autorazotkrivanja vlastite personalnosti.Iako s jedne strane u tim kolorističkim ekspresivnim studijama bivamo navedeni napomisao i ideju imanentnog vajarskog (ručnog) rada sa glinom, s druge stoji pak jednaindustrija – simpozijum Terra koja se oslanja na preduzeća poput velike ciglane bez čijihpogona, kapaciteta i radnika–majstora ne bi ni bilo moguće načiniti ovakve radove. Ovaneobična kombinacija tradicionalnog i autonomnog rada autora u mediju i podrška