Nova slika II - Jovan Despotović

266reakcija na pokrete istorijskih avangardi s početka veka. Naprotiv, današnja se situacijačini kao dalji nastavak stalnih previranja što ih poznaje ceo posleratni period, a koja je dokrajnjih zaoštrenja bila dovedena u novoj umetničkoj praksi protekle decenije. Istina,umetnost osamdesetih godina nije neposredni kontinuitet te prakse ni u ideologijskomsmislu niti pak u izražajnim formama: štaviše, u mnogim se činiocima jasno vide odstupanjaod postavki nove umetnosti sedamdesetih godina (vide se pre svega u ponovnom pozivanjuna umetnički predmet, na tehniku slikanja, u odustajanju od reprodukcionizma i analitičkihnamera, u odbacivanju ideologijskog faktora u umetničkom jeziku), pri čemu se ipakzadržava ranija sklonost umetnika ka potenciranom individualizmu i nomadizmuispoljenom, naravno, na sasvim drugi način, a sve to u krajnjoj konsekvenci čini da seumetnička zbivanja na početku osamdesetih godina doživljavaju kao jedna od sledećihetapa u dosadašnjoj permanentnoj mobilnosti savremene umetnosti - stoji u istom tekstu.Upozorenja o opadanju kreativnog kvaliteta i kritičkog kriterija nisu bila bezosnova. Ali ako se uzme u obzir brzina nastanka Nove slike, masovnost ovog inovativnogpokreta, potreba sa se u domenu plastičkog jezika nove umetnosti brzo uspostavi jednaizmenjena vrednosna paradigma - dotad nepoznata, tada postaje jasno da su kritičari koji suimali više razumevanja i opravdanja za recentna zbivanja, uz blagonaklonost i potpunopoverenje, pokazali i spremnost da hrabro podele sudbinu nove umetnosti. Otuda se njihovovidno i energično podržavanje Nove slike može razumeti kao nužno saučesništvo uobezbeđivanju onog mesta te umetnosti za koje su bili potpuno ubećeni da mu zasigurnopripada. Tako ocenjujući, danas izgledaju poptpuno opravdane i one katkada prekoračenepohvale koje su mogle tada izgledati preterane, bez dovoljnog kritičkog opravdanja ili bezneophodnog estetičkog utemeljenja u samoj stvaralačkoj ponudi. Zanimljivo je da se ovopitanje čak i danas poteže upravo sa one kritičarske strane koja je praktično prespavala celutu deceniju očigledno epohalnih umetničkih zbivanja.U nastavku Denegri utvrđuje još jednu osobinu Nove slike, ona naime potenciragovor genius loci, dakle slika internacionalnih zbivanja u umetnosti duž celog modernizmasada se konačno raspada na brojne lokalizme: transavagardu u Italiji, novi ekpresionizam uNemačkoj, loše slikarstvo u Americi, ekscentričnu figuracija u Francuskoj, itd.Iako se reč prepleti ne pojavljuje u tekstu Lidije Merenik, pod tim naslovom (Polja,289, 1983)) je izvedena cela elaboracija rane priče o novoj slici u Beogradu i slikovito je