Nova slika II - Jovan Despotović

239da bude zadatak jedne teorije kritike), nema uputa na osnovnu literaturu, nema popisapublikovanih antologija i hrestomatija....Kada se tekstu da naslov Moderna i postmoderna kritika u Srbiji, odnosno kada se napočetku napiše: Istorija moderne i postmoderne kritike u Srbiji bi mogla da se prikažeshematski sledećim fazama (a već smo videli Šuvakovićev smisao za pisanje istorije), tada sepodrazumeva nekoliko obaveznih stvari. Jedna od njih je i adekvatnost vremenskog periodaobuhvaćenog tom temom. Druga je takođe adekvatan izbor onih autora (makar i u jednojsažetoj antologiji) čiji tekstovi zbilja označavaju neke ili sve - što bi bilo poželjnije - tačke unjenoj povesti. Treća podrazumeva makar minimum neophodnih primera tekstova koji jasnoilustruju temu koju je pisac pred sebe stavio. Videćemo da Šuvakovićev ambiciozni rad nedoseže ni do jednog od ovih zadata, a kamo li da na njih odgovori na zadovoljavajući način.2aNaveli smo već na koji je način Šuvaković periodizovao modernu i postmodernu srpskukritiku. Da pogledamo sada malo detaljnije ovu zanimljivu istoriju sa mnogobrojnimnedoslednostima - a uz ostale, i materijalnim pogreškama. Budući da se prihvatio zaista teškogi do sada neuređenog posla sistematizovanja umetničke kritike u Srbiji posle 1945. godine(izuzimajući antologiju Srpska likovna kritika Lazara Trifunovića koja u svom završnom deluzalazi u posleratni period) i mada se ta vremenska odrednica ne nalazi u naslovu ovog rada iovog njegovog poglavlja što je zaista čudno, pri čemu mu sasvim vidljiva i specifična erudicijanimalo nije pomogla da prebrodi makar formalne probleme - da ne pominjemo suštinske kojise direktno tiču njegove, pretpostavljamo, sasvim slobodno odabrane teme rada, bilo jeneophodno da se savim ozbiljno, promišljeno i na adekvatan način posvetio ovom poslu. MiškoŠuvaković je naprotiv, usled neutemeljenosti vlastitog terijskog diskursa, oskudnog znanja izove oblasti i nedovoljnog iskustva, a to je najveći njegov problem u ovoj stvari, u iznetompoznavanju i razumevanju istorije umetnosti i istorije kritike, ispoljio nedopustivo visok nivononšalantnog odnosa koji se vidi u netačnosti eksplikacije, pogrešnim početnim premisama izaključcima u temi koja je znatno premašila njegovu obaveštenost i poznavanje ove oblasti.Vrlo je čudno da Šuvakovievać istorija moderne srpske kritike započinje sa 1945.godinom. Kao da modernizam spske umetnosti i srpske kritike ne postoje pre te godine! Kako