Nova slika II - Jovan Despotović

270odbranjenog 1993.). Kako je ova knjiga rezime njenih kritičkih tekstova pisanih upravo uvremenu nastajanja te umetnosti, oni se mogu uzeti kao autentični kritički osvrti, kaopouzdane ocene i utvrđene činjenice o aktuelnom stvaralaštvu druge polovine osamdesetih,kao zrelije teorijske postavke koje estetički potpuno zaokružuju ovo naše živo likovnostvaralaštvo. Zbog tih razloga koji su delimično ne samo uzrok već u većem delu i posledicadogađaja u tom vremenu, detaljnije ćemo se osvrnuti na njen sadržaj.Ključna reč koju Merenikova koristi u objašnjenju promene koja je nastala sredinomdevete decenije u oblasti recentnog plastičkog stvaralaštva je neekspresionizam. Ona senalazi i u naslovu knjige italijanskog istoričara umetnosti Đermana ]elantaUnexpressionism (objavljena u Njujorku 1988. godine) i očigledno je glavna estetička ipojmovna odrednica koja je registrovala i teorijski objasnila osnovnu promenu u vizuelnimumetnostima karakterističnu za ovu fazu postmodernizma koja je iz dominantneekspresionističke egazltiranosti prvog perioda prešla u mirnije - neekspresivno piktoralno imedijsko stanje znatno bliže mentalnim pretpostavkama u radu umetnika. Procese koje jeLidija Merenik zapazila u beogradskoj likovnoj umetnosti sredinom osamdesetih godina,kako njena knjiga utvrđuje, delimično odgovaraju teorijskoj shemi koju je ]elant uspostavio.Koliko god je početak decenije bio obeležen brzinom i neposrednošću doživljaja,ekstrovetnošću i preterivanjem, dotle se umetnost od 1985/86. okreće istraživanju,elaboraciji naznačenih tema i sadržaja, jačajući polje konceptualnog i namećući strožekriterijume i zahteve - napisala je u svojoj knjizi Lidija Merenik već na početku poglavlja opromeni koja je usledila sredinom devete decenije identifikujući suštinu razlike, kao ipotrebu uspostavljanja određenijih i utemeljenijih vrednosnih sudova nakon permisivnihgodina velike obnove. Očigledno je da je dotadašnja kreativna delatnost u toj generacijiumetnika bila primana sa enormnom benevolentnošću koja je omogućila i prihvatanje autorakoji nisu svojim delom dostizali neophodne estetičke kvalitete. Promena stilskograspoloženja u tom trenutku osigurana je i sa pojavom još jedne generacije umetnika i vidnoizoštravanje ocenjivačkih instrumenata koji su od tada vrlo ozbiljno procenjivali i samuvrednost umetničkog dela bez obzira na njihovu izraženu trendovsku pripadnost.Pišući prikaz izložbe Jugoslovenska dokumenta '89. održane u Sarajevu (Moment,16. 1989), na kojoj su već sasvim jasno uočava pojava nove generacije promenjenogplastičkog mentaliteta, Lidija Merenik je navele sledeće podvlačeći upravo tu njenu