OBAVEZA ZAPOŠLJAVANJA OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI Primeri dobre prakse

istrazivanja
Slika 18. Prikaz zadovoljstva poslodavaca radnim učinkom OSI
14.0%
zadovoljavajući
delimično zadovoljavajući
86.0%
Isto to možemo zaključiti i na osnovu otvorenih odgovora :
„Devojka je super, da smo je birali ne bismo našli bolju, dobila je rešenje za stalno,
a i istim kapacitetom radi.“
„Zaposleni su vredni, spremni da uče, odgovorni, timski rade.“
„Obavljaju posao podjednako efikasno kao i osobe bez invaliditeta.“
„Oni iskazuju maksimalni trud i zalaganje na radnom mestu.“
„Zadovoljni smo njihovim radom i upornošću.“
Ukoliko uporedimo razloge zadovoljstva poslodavaca, datih kroz otvorene odgovore,
i načina na koji osobe sa invaliditetom sebe vide kao radnike, možemo zaključiti da
poslodavci osobe sa invaliditetom vide kao radne, odgovorne i vredne što je u skladu
sa tim kako osobe sa invaliditetom vide sebe. U tom smislu možemo zaključiti da su
osobe sa invaliditetom realne u pogledu procene svojih sposobnosti. Naime, više od
dve trećine poslodavaca (70.5%,[n=31]) osobe sa invaliditetom opisuje jednom od tri
najzastupljenije opšte kompetencije kojima osobe sa invaliditetom opisuje sebe:
radinost, odgovornosti i efikasnost. Kod poslodavaca koji nisu u potpunosti
zadovoljni učinkom OSI, otvoreni odgovori nisu dovoljno specifični kako bi se odredio
razlog nezadovoljstva.
Prema proceni poslodavaca i kolege uglavnom imaju visoko mišljenje o radnom
učinku novozaposlenih osoba sa invaliditetom, pri čemu velika većina poslodavaca
(88.6%, [n=39]) smatra da ih druge kolege prihvataju kao produktivne radnike.
Poslodavci imaju i pozitivno iskustvo u pogledu realizacije radnih potencijala osoba sa
invaliditetom. Jedna trećina (31,8%) je veoma zadovoljna i smatra da su njihovi
potencijali « u potpunosti » došli do izražaja. Većina (52,3%), pak, ima nešto umereniju
ocenu i smatra da su « u velikoj meri iskorišćeni ». Po pitanju « iskorišćenosti radnih
potencijala » ima više neodlučnosti nego u pogledu ocene radnog učinka. Svaki deseti
poslodavac je neodlučan i smatra da radni potencijali osoba sa invaliditetom « i jesu i
nisu » maksimalno iskorišćeni. To ukazuje da je poslodavcima potrebno i šire znanje
da bi prepoznavali radne potencijale osoba sa invaliditetom i razvijali radno okruženje
koje optimizuje njihov učinak.
64