OBAVEZA ZAPOŠLJAVANJA OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI Primeri dobre prakse

istrazivanja
To je načelo kojim se rukovodi i menadžment PRINT-UP copy-a. Iako po Zakonu o
profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom nemaju obavezu
zapošljavanja jer imaju manje od 20 zaposlenih, oni su zaposlili još dve osobe sa
invaliditetom. Jedna radnica koristi kolica zbog povrede kičme (paraplegija) a druga
se otežano kreće zbog posledica dečje i cerebralne paralize.
Radnica koja koristi invalidska kolica je pre
zasnivanja radnog odnosa živela u seoskom
domaćinstvu. Išla je u redovne škole.Završila je samo
osnovnu školu.Zbog povrede je prekinula dalje
školovanje. Nije osposobljena za neko određeno
zanimanje.Jedini prihod u domaćinstvu je njena
naknada za pomoć i negu drugog lica koju je
ostvarivala preko centra za socijalni rad. Uslovi života
su bili veoma teški. Seoski prostor je velika prepreka
za kretanje u kolicima. Neophodna joj je pomoć u
obavljanju lične higijene, oblačenja, prelasku u
kolica, kretanja i transporta, obavljanju radnih
aktivnosti. Nije joj potrebna, jedino, pri socijalnim
kontaktima i komuniciranju.
„Strahovala sam da li ja to
mogu... Nikada ranije to
nisam radila... Hiljadu pitanja
mi je prolazilo kroz glavu...
Ceci mi je mnogo pomogao.
Rekao je: „Dođeš, probaš,
vidiš... Odlučićeš posle...” Bila
sam presrećna kad sam
osetila da i ja to mogu. Sada
sam u stalnom radnom
odnosu... I ne mogu više da
zamislim život bez rada”.
Nikada nije bila u radnom odnosu. Na posao je čekala između 8 i 10 godina. Ovo je
prvo zaposlenje. Predsednik Udruženja paraplegičara joj je predložio da počne da
radi u PRINT-UP copy. Bio je to veliki izazov za nju. Bila joj je potrebna pomoć, podrška i
ohrabrivanje da može samostalno da radi. Tada su mi svi pomagali. I prijatelji i
porodica. Najveću pomoć sam imala iz Udruženja paraplegičara. Naročito od
predsednika. Oni su mi pomogli i moralno i edukativno.
Sada je u radnom odnosu na neodređeno vreme od novembra 2010. godine. Obavlja
posao fotokopiranta – kopira na kopir aparatu, radi na kompjuteru, kasi i mašini za
koričenje. Uslovi rada su prilagođeni za osobu koja se kreće u kolicima. I kasu su
spustili na niži nivo zbog mojih potreba...
„Ja sada živim... Nekoliko godina unazad sam
znala samo za kuću, telefon, knjigu... Živela sam
na selu... Nigde nisam izlazila... Promene su
počele kada sam se učlanila u Udruženje
paraplegičara... Oni su me ohrabrivali i pružili
priliku da izlazim iz kuće... Pomogli su me
moralno i edukativno... Od njih sam i naučila i
videla da osobe sa invaliditetom mogu da žive
samostalno... Ponudili su mi i posao... Uz njihovu
podršku ja sada imam svoj život. Želim samo da
nastavim da radim. Sve ostalo će doći... Iskreno se
nadam da će sve to potrajati”.
Posao koji radi je veoma
dinamičan. Svakodnevno je u
komunikaciji sa novim ljudima.
Veoma je širok krug ljudi koji
dolaze po usluge kopiranja.
Firma je veoma poznata u gradu i
oseća se veoma ponosno što i
ona može svojim radom da
doprinosi ugledu firme i
u d r u ž e n j a . Z a h v a l j u j u ć i
p r e d s e d n i k u U d r u ž e n j a
paraplegičara u Leskovcu koji je
vizionarski sve to zamislio i što je
83