OBAVEZA ZAPOŠLJAVANJA OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI Primeri dobre prakse

istrazivanja
Tako su došli do našeg radnika, mladića od 26 godina sa oštećenim sluhom. On je
završio trgovačku školu. Ništa posebno nije planirao posle završetka škole jer je znao
da neće raditi za ono što se školovao:
„Ovde je tako, znači ono što ima uzmi ili ostavi – radi ili nemoj da radiš“.
Šest godina od završetka škole nije mogao da nađe stalni posao, radio je preko
omladinske zadruge povremeno – po nedelju, dve, mesec dana. Sve vreme je
pokušavao da nađe posao, bilo gde: „Uvek kažu pozvaćemo te, ostavio si dobar utisak,
ali tog poziva nema“. Za to vreme bilo mu je dosadno, nije znao šta će sa sobom. Uvek
je bio aktivan u društvu, išao na folklor u okviru udruženja, posećivao klub u kome se
družio sa drugim mladima sa posebnim potrebama. Ipak, želeo je da radi i kaže da nije
zgodno kada nemaš svoj novac, kada zavisiš od drugih: „onda moraš da pitaš ili da
trpiš“.
U vreme kada je kompanija Sunce tražila radnika, on je bio na probnom radu u drugoj
kompaniji. Tamo nije dobio posao jer su oni tražili veštinu, brzinu u obradi drveta, a
pošto za to nije bio školovan nije mogao da postigne. On kaže da nije on našao Sunce,
Sunce je našlo njega. Preporučila ga je žena koja vodi klub za decu sa posebnim
potrebama. Rekla je da ga je baš njega preporučila zato što nije srela nikoga ko više voli
da radi, a na osnovu toga kako se ponašao u klubu smatrala je da je odgovoran.
Kada je počeo da radi njegovi roditelji su bili
oduševljeni, svi su jedva čekali da se zaposli. Posao u
Suncu je kako kažu u kompaniji u velikoj meri
individualan, radi se linijski. On kaže da nije znao da
radi ovaj posao ranije, sve su ga ovde obučili. Prvo su
mu dali da radi najlakši posao dok ne nauči. Polako,
kolege su ga obučile i za složenije poslove. Kaže da je
na poslu zadovoljan, zadaci su potpuno jasno
definisani, na poslu ima dobre odnose sa kolegama:
„Zezamo se, šalimo, dogovaramo se ko će šta da radi.“
„Radnik koji je radio na mestu
na kome ja sada radim, koji mi
je pokazao kako da radim ovaj
posao je otišao dalje, a ja sam
uskočio na njegovo mesto.
Isto tako ću i ja sada da idem
negde, imam mogućnosti da
napredujem“.
„Izuzetan je i kao osoba i da kao radnik.
Mislim da ga ovde stvarno niko ne gleda
kroz invaliditet. Zahvaljujući svojim
kvalitetima je prihvaćen i od strane kolega i
šefova, jer ovde kod nas jeste takmičarska
atmosfera i dosta je zahtevan posao i u
proizvodnji i u drugim sektorima. Da on
nije mogao da nešto od tih zahteva ispuni
nebi se drugo zadržao, ali zadovoljavaju
sve zahteve i što se tiče rada i što se tiče
ljudskih kvaliteta.“
U kompaniji kažu da su od početka bili
zadovoljni njegovim radom, a smatraju
da se dobro slaže i sa ostalim
radnicima.To što on nije imao na početku
veštine potrebne za ovaj posao, kažu da
nije bilo važno – brzo je naučio. On je
njima zahvalan što su mu pružili šansu da
radi, kaže da je sada zadovoljan –
prepodne radi, popodne ima svoje
druge aktivnosti i dan mu je ispunjen.
Platu koristi da zadovolji svoje lične
potrebe, na ono što voli, a uvek kada
može odvoji i za kuću. Kada smo ga pitali
89