Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]ri{u i tako brani stvarala~ka autonomija koja je ostala nepovre|ena,najta~nije ukazuje na jasno predo~eno stawe onemogu}enosti,{tavi{e na strah od promena koje se odvijaju u umetnostii to u dru{tvu koje je proklamovalo da ona treba stalno da mewatemeqne qudske potrebe i usmerewa. O~igledne represivne tendencije(u koje ubrajamo probleme nabavke materijala, ote`anogputovawa, prekinute komunikacije sa svetom, ~asopisima ikwigama itd., kao realnim ambijentom u kome umetnost `ivi),izazvale su poplavu punog kreativnog anga`ovawa umetnika kojeje rezultiralo eksplozijom imaginacije i stvarala{tva. I dok supojedini umetnici sedamdesetih oponirali negativnim dru{tvenimtendencijama na taj na~in {to su sopstvena dela radikalnodematerijalizovali, tj. povukli iz umetni~kog i dru{tvenog sistema,te ih stoga li{ili mogu}nosti upotrebe van wihove voqe({to je paradoksalno, ali i logi~no zna~ilo ipak delovawe u samomsistemu protiv koga su se borili), umetnici osamdesetih supo svojim shvatawima stvarno izvan sistema koji se odlikuje jedinoraznovrsnim nemogu}nostima u nedostatku svega potrebnogza normalan rad. Ovim smo `eleli samo da podvu~emo krajwe heterogenlik umetnosti posle 1980. u Beogradu na koji su uticaliizrazito razli~iti ~inioci i tendencije koje su je odvele od kanonizovanihesteti~kih istina do delotvornog, po duhu anarhi~nognereda raznorodnih kreativnih stanovi{ta ovog prelaznogperioda, kome su zajedni~ke samo dve odlike: stvarni kvalitetponovo materijalizovane umetni~ke ideje i obele`enost klimombrze promene i primarnog zadovoqavawa naglo naraslih potrebasavremenog gledaoca ~ija je glad za stalno novim potencirana uvremenu oskudica svake vrste.Muzej savremene umetnosti, Beograd, jun–avgust 1983.102