Nova slika

JOVAN DESPOTOVI]bodno prepli}u uticaji i gde se inspiracija crpe iz velikihmodela paseisti~ke umetnosti, a imaginacija podsti~e pro-{lim istorijskim epohama koje se do`ivqavaju kao otvorenakwiga za nelimitiranu stilsku pretragu.Odnos najnovije umetnosti prema proteklim epohamanajplasti~nije se ocrtava u ambivalentnom stavu osporavawai afirmacije prema neposrednoj prethodnici – umetnostipro{le decenije ili Novoj umetni~koj praksi. Teza u znakuosporavawa i afirmacije konceptualne umetnosti koje karakteri{uumetnost teku}e dekade kao paradigmatski fenomenmo`e se uzeti i za platformu tuma~ewa wenog odnosa sa celokupnomistorijom umetnosti. Umetnost osamdesetih nije nastalau 1980. godini ve} je kao neprime}en fenomen trajala itokom posledwih godina osme decenije, s tim {to je bila samoodre|enakao marginalna u vremenu koje za ozbiqan umetni~kiaktivizam nije uzimalo bilo kakvo materijalizovaweumetni~ke ideje – osim onih minimalnih radova koji su i{lilinijom fenomenolo{kog i ontolo{kog ispitivawa modela.Ovi rubni slu~ajevi sa elementarnim ili primarnim umetni~kimkarakteristikama jedini su uvr{teni u sistem seriozneumetnosti koja nije nimalo trpela ostatke oblika u objektivizacijiumetni~kog ~ina. Iz takvog stawa represije nagloje eksplodirala i penetrirala nova umetnost upravo u tom wenomnajvitalnijem podru~ju: u oblasti direktne manipulacijematerijalom (makar on u nekim slu~ajevima bio i neumetni~ki)i na mestima ponovnog formulisawa umetni~kih ideja izra`enihu predmetnom statusu dela. Procesi dematerijalizovawaumetni~kog predmeta zameweni su danas procesimarematerijalizovawa umetni~ke ideje. Te godine su kao jednuod najva`nijih osobina istakle povratak legitimnosti umetni~kogpredmeta koji je telesan, materijalan i sasvim vidqivi opipqiv. Na bazi procene tih osobina razvijala se i jednanova kriti~arska aktivnost koja tako|e poku{ava da ustanovipromewen diskurs i oblike promi{qawa o najnovijimumetni~kim pojavama.44