Nova slika

NOVA SLIKANo, to mu naprasno saznawe nije pomoglo da za kratkovreme savlada oblast sa kojom se uglavnom neuspe{no rve usvom tekstu. [uvakovi} ka`e: „Period izme|u 1968. i 1971.godine predstavqa izuzetni prelazni period u kome se ’jedinstvenotelo modernizma’ grana i umno`ava u produktivnim iideolo{kim razlikama“. A tu [uvakovi} vidi Boru ]osi}a,Biqanu Tomi}, Bogdanku Poznanovi}, Vladimira Kopicla,Balinta Sombatija i – nema i, ovde se zavr{ava spisak kriti~araovog izuzetnog perioda. A {ta je sve stalo u te tri-~etirigodine mo`e se kod [uvakovi}a pro~itati: razdvajaweizme|u modernisti~ke umetnosti (umereni modernizam, visokimodernizam), antimodernisti~kih tendencija (disidentskirealizmi i aktuelizacije narativne figuracije ifantasti~nog realizma) i postslikarske poznomodernisti~keumetnosti (od konkretisti~ke, fluksusovske i neodadaisti~keneoavangarde do konceptualisti~ke postavangarde) –to su sve obavili pomenuti autori koji su u ovom periodunapisali, svi zajedno, mawe likovnih kritika nego {to ih jena broju.2gU sedamdesetim godinama se „postslikarske tendencije“ upotpunosti analiti~ki, kriti~ki i bihevioralno odvajaju odmodernisti~ke matice postaju}i deo internacionalnog, ali ijugoslovenskog toka „nove umetnosti“, „nove prakse umetnosti“,„druge umetnosti“. Istori~ar umetnosti Je{a Denegri sa punimpravom za takvu situaciju izvodi pojam „druga linija“ – ito je sve {to [uvakovi} ima da ka`e o deceniji najtemeqitijegoblikovnog preispitivawa posledwe avangarde dvadesetog vekakoja je dovela do epohalnog procesa idejne i prakti~ne dematerijalizacijeradova likovnih umetnosti. Pored neta~ne odrednicenova praksa umetnosti – treba Nova umetni~ka praksa, onDenegrijev pojam „druga linija“ prekr{tava u „drugu umetnost“.Da je Denegri tako mislio, bez sumwe bi to i napisao.277